Prvo javno narodno čitalište, kod nas je osnovano 24.februara 1846. godine u Beogradu. Pored čitaonice imalo je i svoju knjižnicu. Iste godine osnovana su čitalilišta u Smederevu, Negotinu, Kragujevcu i Požarevcu, a kasnije i po celoj Srbiji. Po okruzima, bilo ih je tada dvadeset, otvoreno je ukupno 70 čitališta.

Načelnik okruga požarevačkog, 9.februara 1881. godine, podneo je izveštaj ministru prosvete o otvaranju čitališta u ovom okrugu. U izveštaju je konstatovano da do navedenog dana, čitališta ne postoje u srezu moravskom i zviždskom, ali zato postoje čitaonice u drugim srezovima ovog okruga i to:

1. Veliko-Gradiška, u Velikom Gradištu, sreza ramskog,

2.Golubačka, u selu Golupcu, sreza golubačkog

3.Petrovačka u varoši Petrovcu, sreza mlavskog,

4.Požarevačka u varoši Požarevcu,

5.Žagubička u varoši Žagubica, srza omoljskog,

6.Malo-Crnićka u Malom Crniću, sreza požarevačkog.“

(iz knjige „Tragom čitališta u Srbiji“, Gavrila Kovijanića, str. 194).

Čitalište u Malom Crniću, poznatije kao „Družbena čitaonica“ osnovana je 14,januara 1879. godine.

Prema podacima iz 1880. godine, u prvom polugodištu imala je 13 članova, a do kraja godine 18. Godišnja članarina bila je 12 dinara. Prihod od naplaćene članarine i održane besede 2. januara iste godine, iznosio je 402,6 dinara. Za 170,7 dinara kupljene su novine, a za 23,5 dinara knjige. Iznos od 178,6 dinara predat je Radovanu Nestoroviću, glavnom kmetu, za građenje škole u Malom Crniću. Srpsko-crnogorskoj čitaonici u Americi, poklonjeno je 12,2 dinara, tako da je u kasi za 1881. godinu ostalo samo 17,6 dinara. Čitaonicu nije pomagala tadašnja opština, ali je veliku pomoć primala od vlasnika malocrnićkog mlina Ignjata Bajlonija i njegovih sinova, koji su osim pretplate za novine: „Srpske novine“, „Istok“, „Težak“ i „Politiku“, obezbeđivali prostorije, potreban inventar, pa se pretpostavlja da je bila veoma dobro opremljena.

Pismeni meštani Malog Crnića su pored navedenih novina mogli da pročitaju i listove kao što su:

–„Srpska zora“,

–„Javor“,

–„Hrvatski vjesnik“,

–„Zastava“,

–„Srpski list“,

–„Videlo“

–„Neven“,

–„Gospodarski list“,

–„Narodni list“,

– „Iver“,

–„Land und Meer“,

–„Kikiriki“.

Bilo je ukupno 15 periodičnih publikacija, od toga 5 na stranim jezicima i to dve na češkom i tri na nemačkom jeziku. Osim pomenute periodike, ova čitaonica je imala i 46 knjiga. Ne zna se tačno koliko je dugo čitaonica u Malom Crniću radila, ali ono što je urađeno za vreme njenog postojanja, vredno je pažnje. Popularne su bile „čitaoničke besede“, organizovane kao vrsta zabave za meštane. Prilagođavane su ukusu slušalaca, tako da je pored zanimljivih beseda zastupljena kako narodna, tako i umetnička muzika, što proizilazi iz činjenice da je među mlinskim radnicima , koji su bili članovi čitaonice, bilo dosta Čeha, Slovaka i drugih, a poznato je da su tada Česi bili najmuzikalnija nacija u Evropi. Poznato je da je u srezu mlavskom, u Crljencu – selu koje danas pripada opštini Malo Crniće, prva čitaonica sa manjom bibliotekom osnovana 01.01.1907. godine, zaslugom učitelja Mihaila – Miše Ognjanovića. Učitelj Miša je okupio oko sebe mlade i inteligentne ljude i pronašao način da ih veže za sebe.

Nabavljao im je knjige i listove, koji su ih najviše interesovali. U početku on im je sam lično čitao i sve tumačio, dok im nije „omilio“ knjigu, pa su sami počeli da čitaju i da se takmiče ko će više pročitati i zapamtiti. Oni što su bili nepismeni, naučili su da čitaju i pišu, kako ne bi bili manje cenjeni od svojih drugova, ali i zbog toga što im je to koristilo u formiranju sopstvene ličnosti.Pored ove biblioteke, postojala je i biblioteka u Velikom Selu koja je bilo veoma dobro opremljena. Knjižni fond je bio raznovrstan i uglavnom je zadovoljavao potrebe građana. Velikoseoska biblioteka se ubraja u najstarije biblioteke na ovom području.

Godine 1937, u Boževcu je od strane grupe građana, predvođene velikim entuzijastom, poznatim trgovcem i poštovaocem književne kulture, Svetozarom Tomićem, osnovana biblioteka, koja je takođe imala veoma solidan knjižni fond i beležila dobre rezultate u svom radu. Ratne godine i tadašnje opšte političke i ekonomske prilike, nisu mimoišla ni čitališta ni biblioteke, kako u celoj Srbiji, tako i u našem kraju. Neka su uništena u ratnom vihoru, druga rasformirana, dok su pojedina pokušavala ponovo sa radom. Selo Crljenac 1922. godine obnavlja rad svoje čiaonice i uspešno radi sve do početka Drugog svetskog rata, kada i druge obnovljene čitaonice i biblioteke prestaju sa radom. Knjige su razvučene po kućama, ali su one „naročito zabranjene“ i dalje išle iz ruke u ruku. Zasluge za to pripadale su uglavnom prosvetnim radnicima i pripadnicima pokreta koji su se borili pored okupatora.

U veoma bogatoj kulturnoj baštini Malog Crnića, značajno mesto zauzima pojava i izlaženje prvih novina u ovom mestu 1934. godine. Desetak godina kasnije izlazio je ilegalni list „Naša reč“, koji je predstavljao produžetak lista „Istina“. Stariji stanovnici Malog Crnića: Milorad Stojaković, Ugrin i Uroš Obradović, Aleksandar Ivić, Katarina Ivanović i Bogosav Perić, ponosno su govorili o novinama vezanim za selo „Seljak“. Novine su lepo primljene od strane čitaoca, ali njegovo izlaženje bilo kratkog veka. U knjizi „Pet vekova pisane reči“, Mladen Vladimirovič za list „Seljak“ kaže da je to list za preporod sela. List je izlazio svakog prvog i petnaestog u mesecu. Pretplata za godinu dana bila je 20 dinara. Prvi broj izašao je 1.decembra 1934. , a poslednji broj 18 , 1 avgusta 1935 godine. Urednik i vlasnik lista bio je ugledni zemljoradnik iz Malog Crnića, Svetomir Sveta Miladinović.

Želja za knjigom, kao vidom kulturnog obrazovanja i usavršavanja u svim oblastima života, kod žitelja ovog kraja sve više raste. Godine 1957. u Boževcu ponovo je osnovana biblioteka, koja kontinuirano radi sve do 1966. godine. U svi okolnim selima, kao što su Crljenac, Smoljinac, Veliko Selo i dr. postojale su seoske biblioteke, koje su svoj rad prenosile i na tadašnje škole.

Skupština opštine Malo Crniće, na zajedničkoj sednici svojih veća, dana 05.12.1966. godine, a na osnovu Zakona o bibliotekarstvu, donela je odluku o osnivanju Opštinske biblioteke, kao samostalne ustanove. Zbog nedostatka prostorija i drugih objektivnih razloga, zvanično je registrovana tek u junu 1967. godine. Nakon adaptacije dodeljenih prostorija, (danas kancelarija br.1 u Poreskoj upravi), direktror Matične biblioteke, opštine Malo Crniće, kako je upisano u sudski registar 31.07.1967. godine bio je Srboljub Mitić iz Crljenca, a pored njega za potpisivanje dokumenata bio je ovlašćen Dragoslav Živadinović iz Kališta. Biblioteka je imala svoj Savet, kao organ upravljanja, koga je uz saglasnost Saveta za prosvetu, kulturu i fizičku kulturu, postavljao direktor biblioteke.

Već u 1967. godini, Biblioteka je oživela rad u deset samostalnih ogranaka na terenu opštine i to u sledećim naseljima: Veliko Crniće, Veliko Selo, Crljenac, Boževac, Smoljinac, Kalište, Toponica, Batuša, Kula i Kravlji Do. U ovim knjižnicama i čitaonicama, Matična biblioteka vrši stručni nadzor, vodi izveštajnu i statističku službu, pozajmljuje im knjige i materijalno ih pomaže, što akciju „Popularisanje knjige na selu“ čini veoma uspešnom. Po izveštaju o radu tadašnjeg direktora biblioteke Srboljuba Mitića, za period 01.01.1067. – 31.03.1968. godine, biblioteka je raspolagala knjižnim fondom od 2.334 knjiga od čega je 2034 bilo kataloški obrađeno.

U ovom periodu broj pročitanih knjiga bio je 411, što je obzirom na višegodišnje mirovanje mesnih knjižnica, bilo iznad svakog očekivanja. I znak da je tradicionalno interesovanje za knjigu, na našem području sačuvano. U registar čitalaca, tada je bio upisan 71 član ; od toga 16 čitaoca su bila deca.

Više o ovoj vesti možete pogledati OVDE.

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments