Bajlonijev duh i dalje živi u Malom Crniću 29683

Bajlonijev duh i dalje živi u Malom Crniću

Znate li ko je bio Ignjat Bajloni?

Neretko se dešavalo da su za brojna naučna, kulturna, društvena, pa i vojna dostignuća neke nacije zaslužni pripadnici drugih naroda.

Porodica Bajloni bila je italijanskog porekla iz oblasti Lombardije i jedan od njenih predaka se krajem XIII veka doselio u Litomišl u Češku. Njegov sin Jakov imao je dva sina – Ignjata, rodonačelnika potonjih srpskih Bajlonija i Jovana, koji je ostao da živi u Češkoj.

Ignjat Bajloni je rođen 1811. godine u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji. Po zanimanju je bio kožar i radio je sa bratom. Iako je želeo da se odseli u Ameriku, sestra i zet, koji su tada već živeli u Srbiji, su ga nagovorili da se sa porodicom doseli kod njih. Zahvaljujući njima, Ignjat dolazi u Beograd 1855. godine sa ženom i četiri sina. Dolazi na Topčidersko brdo i bavi se svojim kožarskim zanatom, ali i poljoprivredom.

Nakon dve godine boravka, Ignjat Bajloni je svečano, pred beogradskim parohom Milošem Sušićem, položio zakletvu na srpsko podanstvo, čime su on i njegovi članovi porodice postali punopravni građani Kneževine Srbije. Tekst zakletve glasi: Ja Ignjat Bajloni, koji sam do sad bio austrijski podanik, stupajući u sažiteljstvo srpsko, zaklinjem se Bogom živim, da ću kao drugi rođeni Srbi vladajućemu Knjazu Srbskom svagda veran biti, da ću ustava zemaljskog, zakona i uredbe sovjetne pridržavati se, vlasti zemaljske slušati i svima pokoravati se, da ću danak dajanija i sva bremena zemaljska koja se nalagala budu točno plaćati i nositi i sve dužnosti saćitestvu srpskom svojstvene verno ispunjavati, tako mi Bog pomogao i tako da mogu odgovor dati na njegovome strašnom sudu.

Bajlonijev duh i dalje živi u Malom Crniću 29683Foto: Wikipedia – Zgrada u kojoj se nalazila „Bajlonova mehana“

Bajlonova mehana

U februaru 1858. godine, Ignjat otkupljuje od Antonija Njemeca gostionicu koja se nalazila u današnjoj Balkanskoj ulici blizu hotela „Beograd“ i od nje pravi jednu od najpoznatijih beogradskih mehana, poznatu pod imenom „Bajlonova“. Ova mehana je donosila zaradu i on je ubrzo proširio posao zajedno sa sinovima. 1869. godine, Ignjat kupuje zapuštenu vodenicu u Malom Crniću na Mlavi koju je kasnije dao svom sinu Antonu koji je izučio mlinarski zanat.

Bajloni je kupio i trideset hektara zemlje na kojoj se bavio poljoprivredom. Uzgajao je goveda i svinje i potom ih prodavao u Budimpešti. Ignjat Bajloni i njegovi sinovi su zvanično otvorili firmu za mlinarske poslove pod imenom „Ignjat Bajloni i sinovi“ koja je nastavila da se širi i posle Ignjatove smrti 1875. godine. Prvi parni mlin u Beogradu je kupljen 1883. i ovaj mlin se nalazio na topčiderskom drumu.

Bajlonijev duh i dalje živi u Malom Crniću 29683Foto: Pinterest – U Kneza Miloša 66 (na slici prva s leva), nalazila se porodična kuća porodice Bajloni, koja je danas u ruševnom stanju

Bajlonovi sinovi

Najstariji sin Jakov, bio je pinter odnosno bačvar i kasnije je preuzeo upravljanje pivarom. Drugi po redu sin Anton, izučio je mlinarski zanat, kod ujaka Antonija Njemeca u Bratincu kod Požarevca, gde je ovaj držao državnu vodenicu na Mlavi. Treći sin Venčeslav, koga su zvali Vasa, je pomagao ocu u poslu. Najmlađi sin, Jovan, nesrećno je poginuo u mladosti pri padu sa konja, nakon što je završio Vojnu akademiju.

Parna pivara „Ignjat Bajloni i sinovi“

Ignjat je otkupio pivaru od Jovana Brabeca i tada porodica započinje svoj pivarski posao. To je bila druga beogradska pivara u kojoj je proizvodnja modernizovana. U ovoj pivari, nije se proizvodilo ručno, nego na parni pogon. Kasnije je na njenom mestu sagrađena velika pivara opremljena najmodernijom opremom poznatih svetskih fabrika, koja je među prvima koristila električnu energiju Beogradske električne centrale.

Najstariji Ignjatov sin, Jakov, je upravljao pivarom, i tada je već bio poznat i ugledan beogradski trgovac i privrednik. On je još u mladosti izučio pinterski, odnosno bačvarski zanat u jednoj od bečkih pivara, a u Beogradu je radio kod pintera Kincela. On je 1871. godine bio jedan od inicijatora formiranja Prvog srpskog akcionarskog pivarskog društva i jedan od njegovih akcionara.

Bajlonijev duh i dalje živi u Malom Crniću 29683Foto: Wikipedia – Bajlonijeva pivara i začetak današnje Bajlonijeve pijace

Proizvodni kapacitet pivare je 1892. godine bio 60.000 hektolitara piva, a iste te godine, uz pivaru je izgrađena i gostionica „Kod male pivare“ u kojoj su ljudi voleli da sede zbog lepe i prostrane bašte. Glavni konkurent Bajlonijeve pivare bila je beogradska Vajfertova pivara, koja je mogla da proizvede više piva, a i imala je dužu tradiciju. Na svetskoj izložbi piva u Parizu 1900. godine, Vajfertovo pivo je osvojilo zlatnu, a Bajlonijevo srebrnu medalju.

Kasnije, u drugoj polovini prve decenije XX veka, pivara je uspela da i po proizvodnji i po prodaji prestigne Vajfertovu pivaru i preuzme primat na tržištu. Osim u Srbiji, Bajlonijevo pivo se prodavalo i u Makedoniji i na Kosovu.

Firma „Ignjat Bajloni i sinovi“ učestvovala je na skoro svim svetskim izložbama koje su održane krajem XIX i početkom XX veka i skoro da je nemoguće prebrojati sve nagrade koje je pivara osvojila za pivo, a koje mlinovi za brašno. Neke od najznačajnih nagrada su zlatna medalja sa Svetske izložbe u Anversu, srebrna medalja u Parizu 1889. godine, kao i nagrade na izložbama u Liježu 1905. godine, Londonu 1907. godine i Torinu, 1911.

Bajlonijev duh i dalje živi u Malom Crniću 29683Foto: Pavle Kaplanec – Bajlonijeva pijaca i Bajlonijeva pivara, koja je danas pretvorena u umetnički kvart

Bajlonijeva ili Skadarska pijaca

Na mestu isušene močvare, na mestu gde se ukrštaju SkadarskaDžordža Vašingtona i Drinčićeva ulica pre Prvog svetskog rata, nastaje pijaca koja, zbog zasluga Bajlonijevih za razvijanje i ugled Beograda u svetu, upravo po njima dobija ime. Nakon Drugog svetskog rata, u Srbiju dolaze neki novi heroji, pa ova pijaca dobija novo ime – Skadarlija. Ipak, niko je tim imenom ne zove. Ostala je Bajlonijeva pijaca i na njoj već više od sto godina Beograđani svakodnevno kupuju.

Naslednici Ignjata Bajlonija su umnogome pomogli i doprineli napretku Beograda, ali ipak, posle Drugog svetskog rata oduzeta im je sva imovina. Tada neki od naslednika Ignjata Bajlonija odlaze iz Srbije. Oni koji su ostali, sahranjeni su u porodičnoj grobnici Bajloni na Novom groblju u Beogradu.

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
error: Sadržaj je zaštićen !
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x