Vanredno stanje je u svima nama pokrenulo i “vanredna” osećanja i “vanredna” ponašanja.

Deca ne idu u vrtić, vrtić nam je došao u kuću. Trudimo se da se dovoljno posvetimo svojoj deci, da im objasnimo novonastalu situaciju, da se više nego inače igramo sa njima, da ih stalno animiramo…

Ne idemo na posao, i posao nam je došao u kuću. Radimo od kuće, telefon nam je non-stop u rukama, komuniciramo sa ljudima u više od 20 viber i whatsapp grupa. Ujutru smo pred kompjuterom, radimo, a zatim i malo posle ručka, kao i još malo uveče, da ne ostavljamo nezavršene poslove za sutra…

Ne ustajemo previše rano, jer radimo od kuće. Ne doručkujemo, ali deci, naravno spremamo doručak, mada nešto kasnije nego što doručkuju u vrtiću. Ručak? Kako koji dan, nekad je pre, nekad kasnije. A uveče večera ko kada želi i stigne.

Osećamo se umorno, isrpljeno, pod stresom…

Kako da ponovo uspostavimo rutine u našoj porodici i osetimo se sigurno i bezbedno? Pročitajte u našem tekstu Rutine u porodici – kako da uplovimo u mirnu luku

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments