Danas manastir Hilandar proslavlja panigir (slavu) u čast praznika čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeručice.

Ova sveta ikona Presvete Bogorodice beše porodična dragocenost svetog Jovana Damaskina. On ju je čuvao u ličnom paraklisu, u svojoj kući u Damasku, početkom osmog veka.

Tada se celokupna Sirija nalazila pod vlašću  Arapa- muslimana.

Tadašnji kalif Damaska, prestonice Sirije, Valid (705-715), kao musliman, nije znao da uređuje verske poslove Hrišćana Sirije. Stoga je u svojoj palati kao prvog savetnika, za pitanja potčinjenog hrišćanskog stanovništva Sirije, zaposlio, tada još uvek, svetovnjaka Jovana Damaskina, poštujući ga zbog velikog obrazovanja i vrline.

Upravo u to vreme, dakle početkom 8. veka, pojavila se jeres ikonoborstva, sa središtem u Konstantinopolju.

Njen pokretač je bio vizantijski samodržac Lav III Isavrijanac. Još uvek svetovnjak, Jovan Damaskin je, pokretan božanskom revnošću, iz Damaska progonio ikonobornu jeres, kako raznim pismima tako i rečima. On se na taj način pokazao pobornik i vatreni podržavalac poštovanja svetih ikona.

Povest o čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice - I deo 39326
Foto: Manastir Hilandar

Obavestivši se dovoljno o njemu i omrznuvši ga, ikonoborac Lav Isavrijanac izmisli jednu podlost protiv njega: pobrinuo se da dođe do jednog dela napisanog rukom svetog Jovana; zatim je svom povereniku kaligrafu izdao zapovest da do kraja nauči da oponaša način pisanja svetog Jovana, te da napiše jednu lažnu poslanicu; nju je navodno svetitelj poslao samom avtokratoru Lavu, podstičući ga da dođe i bez borbe zagospodari gradom Damaskom iz koga odsustvovaše kalif.

Ovu klevetničku i izmišljenu poslanicu Lav posla svom prijatelju, kalifu Damaska, Validu (705-715), dodavši i svoje pismo u kome ga uverava u ljubav koju ima prema njemu. Nju je pokazivao i time što mu šalje poslanicu napisanu rukom Jovana, iz koje se van svake sumnje vidi da je Jovan zaverenik protiv Validovog kalifata.

Primivši i pročitavši poslanice, kalif poverova u privrženost Lavovu i naredi, bez daljeg ispitivanja, da se odseče desna ruka Jovanova, koja je napisala navodnu poslanicu i da se, za primer svima, obesi na glavnom trgu Damaska.

Zapovest je izvršena odmah. Kada se onaj dan priklanjao večeru, sveti Jovan je zamolio da mu se da odsečena ruka, pošto je već izvršena kalifova zapovest. Držeći levom rukom odsečenu desnicu i spajajući je sa telom, on se moljaše klečeći celu noć pred ikonom Bogorodice.

On moljaše Presvetu Bogorodicu da ga isceli da bi nastavio da piše o poštovanju ikona. Posle duže molitve, umoran od bola i muke, on zaspa na kratko. U snu on ugleda Presvetu Bogorodicu živu na ikoni i ču gde govori mu da je isceljena ruka, te da ne treba više da se žalosti. Samo, treba da ispuni ono što je obećao, tj. da nastavi da piše u zaštitu svetih ikona. Sveti Jovan se probudi i vide uistinu da je ruka njegova zdrava i da stoji na svom mestu.

Jedino na onom mestu gde je bila poseklina ostade kao crvena nit, radi podsećanja koliko na stradanje, toliko i na čudo Presvete Bogorodice.

Povest o čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice - I deo 39326
Foto: Manastir Hilandar

Zbog radosti i blagodarnosti prema Bogorodici, sveti Jovan se potom postarao da na donjoj levoj strani ikone pripoji srebrnu ruku, sličnu odsečenoj, u znak sećanja na čudo koje se dogodilo. Istog običaja se do danas drže pobožni i čudesno isceljeni Hrišćani koji na svete ikone polažu različite zlatne ili srebrne predmete na kojima su predstavljeni neki od isceljenih delova ljudskog tela.

Ikona je od tada dobila ime „Trojeručica”, budući da je sveti Jovan dodao treću, srebrnu ruku.

Nastaviće se…

Autor: Manastir Hilandar

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments