Austerlic

BITKA KOD AUSTERLICA

ČAS ISTORIJE
Vladimir Rajčić

Pobeda Napoleonove strategije

 

Mnoge romantizovane istorije upoređuju krvave bitke sa partijom šaha u kojoj pobeđuje bolji taktičar. Ja bih rekao da u ratu pre pobeđuje bolje naoružanje, hrabrost i obučenost vojnika, dok je nadmudrivanje vojskovođa tek iza ovih faktora.

Ako se za neku bitku može reći da je ličila na partiju šaha, u kojoj je velemajstor sa par figura manjka, lagano matirao pacera, onda je to velika Napoleonova pobeda kod Austerlica.

Do leta 1805. godine, Napoleon Bonaparta je planirao invaziju Engleske, tako da se veliki deo njegove vojske nalazio na severu Francuske, u stalnoj pripremi i pripravnosti za bitku. Tada je saznao da mu se sprema opasnost sa juga, i da se na teritoriji Austrije okupljaju udružene austrijske i ruske snage da ga napadnu.

Usledio je veliki marš Francuza, i za samo šest nedelja su stigli na drugi kraj svoje države. Kod južnonemačkog grada Ulma, Napoleon je lukavo opkolio austijski garnizon, koji je uzalud čekao rusku pomoć. Rusi su kasnili u pomoć svojim saveznicima zbog neverovatnog propusta u dogovoru – tada je u Rusiji na snazi bio julijanski kalendar, koji je kasnio 12 dana za gregorijanskim kog su koristili Austrijanci.

  Usled ovog banalnog nesporazuma, 20. oktobra 1805. Ulm se predao, i put za osvajanje samog Beča je bio slobodan.

Severoistočno, na teritoriji današnje Češke, kod sela Austerlic, konsolidovale su se snage „Treće koalicije“.

Ruska vojska i osramoćeni Austrijanci su još uvek imali brojčanu prednost i bili poprilično sigurni da će poraziti Francuze i ideje njihove revolucije o ukidanju feudalizma i ravnopravnosti svih ljudi.

………………………………………………………………….

                    Malobrojnija Napoleonova vojska je bila sastavljena od prekaljenih i dobro uvežbanih vetrana, kojima su komandovali oficiri koji su dobijali činove isključivo na osnovu ličnih sposobnosti. Sa druge strane, ruskim seljacima su samo gurnuli puške u ruke i poslali ih da se bore daleko od svoje zemlje, pod komandom oficira koji su kupovali činove zbog društvenog statusa (kao danas na privatnim fakultetima), i koji, uglavnom, nisu imali pojma o ratovanju. Sam ruski car Aleksandar I je bio nabeđeni veliki vojskovođa, dok je glavni ruski komadant Kutuzov bio večito pijan i u društvu „dama sumnjivog morala“.

………………………………………………………………………

            Napoleon je lukavo tražio primirje, što je dodatno ubedilo rusko – austrijske savezničke komadante da je pravi trenutak za napad. Francusko desno krilo je bilo vrlo slabo, a brdo koje je dominiralo bojišnicom je ostalo nebranjeno. Saveznici su prugutali ovaj mamac, i napali baš tamo gde je Napoleon želeo. Ubeđeni da su Francuzi slabiji i u rasulu, očekivali su laganu pobedu.

Međutim, u tom trenutku, na scenu stupa vojnički genije na čelu Francuza.

Kroz decembarsku maglu, Napoleonovi vojnici napadaju austrijsku središnjicu i razdvajaju neprijatelja na dva dela. Zahvaljujući brzim manevrima, sposobnosti nižih oficira i vojnika, Francuzi su iskoristili grešku protivnika. Dok su se nesmotreno zaleteli na, naizgled, slabije francusko desno krilo, Austrijanci i Rusi su ustvari uradili ono što je Napoleon i želeo.

Ova bojišnica bi za nekog romantika izgledala kao šahovska tabla, dok je u stvarnosti bila klanica u kojoj su greške svojih komadanata ruski i austrijski vojnici platili životima.

Rascepljene na dva dela i pod komandom nesposobnoh oficira, austro-ruske snage su bile osuđene na propast. U jurišima na bajonet, Francuzi su masakrirali svoje neprijatelje. Tog decembra 1805. godine, oko 15 000 austrijskih i ruskih vojnika je poginulo ili bilo ranjeno, dok je oko 12 000 njih zarobljeno. Francuzi su izgubili oko 1 300 vojnika.

Napoleonova pobeda kod Austerlica se smatra jednom od najblistavijih taktičkih zamisli u istoriji ratovanja.
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)