Ružne žene, ružna hrana, ružno vreme… jasne asocijacije za Englesku.

Nije ni čudo što su Englezi bili najveća kolonijalna sila. Jednostavno, ljudi su želeli da odu što dalje od svoje zemlje. Radije bi osvajali Ameriku, Afriku, Aziju i Australiju, nego da sede kod kuće uz napred navedene asocijacije. Sve do kraja Drugog svetskog rata, Velika Britanija je bila „kraljevstvo u kome Sunce nikad ne zalazi“. Za one koji ne razumeju, imali su kolonije na svim meridijanima, tako da je u svakom trenutku u nekoj od njih bio dan.

Za vreme svih kolonijalnih osvajanja, kod Engleza je postojalo mišljenje o njihovoj rasnoj superiornosti. To se naročito odnosilo na Afrikance. Crnci su smatrani malo pametnijim životinjama, tako da osvajanje njihovih zemalja i porobljavanje tih naroda nije predstavljalo veći izazov od običnog lova.

Tako je bilo i početkom 1879. godine, kada su Englezi krenuli u osvajanje države Zulua, u današnjoj Južnoafričkoj Republici. Lord Čelmsford je poveo oko 4 000 vojnika u lagano osvajanje inferiornih divljaka. Naoružani puškama „Martini – Henri“, tada najboljim pešadijskim oružjem na svetu, bili su sigurni da će lako poraziti urođenike naoružane kopljima.

 BITKA KOD ISANDLUANE 883

Englezi su se ulogorili u podnožju planine Isandluane. Zbog svoje nadmenosti nisu iskoristili pogodnost terena i stali uz samu planinu, da bi bili zaštićeni od napada sa te strane. Sigurni u superiornost svojih pušaka i zaostalost svojih protivnika, nisu napravili nikakvu odbranu oko svog logora. Željan slave, Lord Čelmsford je poveo glavninu svoje vojske u poteru za „divljacima“ po južnoafričkoj savani. U logoru je ostavio potpukovnika Henrija Pulina da sa oko 1 300 vojnika čeka dalja naređenja. Pulin je bio administrator i nije imao borbenog iskustva. Nije ni pripremio svoj logor za eventualni napad jer je očekivao da će krenuti u pomoć svom glavnokomandujućem kad dobije poziv.

Mada je to bilo potpuno nezamislivo za Engleze, divlji crnci su ih nadmudrili u vojničkoj strategiji. Zulu ratnici kralja Kecvaja su se neprimećeni prikrali iza leđa engleske glavnine i spremali da napadnu slabo branjeni logor. Kakav je samo šok pogodio engleske izviđače kada su posle uspona na brdo u blizini kampa, spazili prizor od preko 20 000 Zulu ratnika kako u apsolutnoj tišini čekaju trenutak za napad!

Iako je tog 22. januara 1879. godine došlo do delimičnog pomračenja Sunca, što po Zulu verovanjima predstavlja loš znak, Afrikanci su napali slabo utvrđeni logor Evropljana. Kralj Kecvaja je primenio taktiku koju je svojevremenu uveo čuveni Šaka Zulu, formaciju „Bivolji rogovi“. „Rogovi“ su bili dve kolone koje bi sa bokova opkoljavale neprijatelja, i činili su ih najmlađi i najpokretljiviji ratnici. Najbolji ratnici su činili „grudi“, i napadali bi neprijatelja po sredini. Rezerva je nazivana „slabina“, i bila je sastavljena od najiskusnijih veterana. Za nadmene Engleze, ova taktika i brojnost Zulu ratnika značila je poraz na vidiku.

Englezi jesu bili naoružani najboljim puškama tog vremena tipa „Martini – Henri“ dok su domoroci jurišali na njih kopljima i braneći se štitovima od kravlje kože. To nije bilo dovoljno da se zaustave hrabri juriši Zulu ratnika koji su ubrzo opkolili i uništili ceo logor, ubijajući sve u njemu, pa čak i životinje. Jezivi prizori ove bitke inspiracija su za mnoge filmove.

Dok njegovi vojnici ginu, glavnokomandujući Lord Čelmsford pije čaj iz srebrnog escajga i ne želi da prihvati za ozbiljne vesti o pucnjavi i dimu iz pravca logora. Nemoguće je da su ga divlji crnci nadmudrili!

Kada se glavnina engleske vojske vratila u logor, zatekla je stravičan prizor. Samo je 50 vojnika uspelo da bežanjem izbegne masakr. Svim mrtvim belcima je bio rasporen stomak, što se protumačilo varvarskim skrnavljenjem leševa. Istina je, zapravo, suprotna. Zulu ratnici su, iz poštovanja prema hrabrosti poraženog protivnika, pomagali njihovim dušama da napuste svoja tela.

Na posletku, pobeda kod planine Isandluane je za Zulue bila „Pirova pobeda“. Glas o masakru kraljevskih vojnika samo je uzbunio javnost u Engleskoj i naterao njihovu komandu da se odlučnije obračuna sa mnogo slabije naoružanom Zulu vojskom.

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments