Boravak u prirodi, iako ga lekari preporučuju, nosi sa sobom i određene rizike, između ostalog i rizik izlaganja vektorskim zaraznim bolestima.

Vektorske zarazne bolesti su bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija,parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru(komarac, krpelj i različite druge vrste insekata).

Nakon takozvanog spoljašnjegperioda inkubacije (vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosiuzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek, životinja) ubodom/ujedom.

Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.

Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote, padirektno zavise od spoljašnje temperature. Odgovarajuća temperatura i vlažnostvazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja i larvi insekata u odrasle jedinke, tako dau uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i zanekoliko puta.Vektorske zarazne bolesti imaju sezonski karakter, jer zbog načina prenošenjazavise od aktivnosti vektora, pa se u našoj zemlji pojavljuju od proleća do jeseni.Mnoge vektorske zarazne bolesti imaju endemski karakter, što znači da suodomaćene na određenom području na kojem postoje povoljni uslovi za održavanjeuzročnika bolesti zbog prisustva odgovarajućih rezervoara zaraze (najčešće različitevrste sitnih divljih životinja) i vektora.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609

Bolesti koje prenosi krpelj

Krpelji su zglavkari koji svojim ubodom na čoveka mogu daprenesu određene zarazne bolesti kao što su Lajmska bolest(LB), krpeljski meningoencefalitis, Krimska-Kongohemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza. Nasreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji supatogeni za čoveka.

Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uzpolja, u baštama, živim ogradama i slično. Prisutni su od ranog proleća do kasnejeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, aukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti vreme hranjenja.


Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurneinokulacije prouzrokovača. Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, asvojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva dosedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju.Rizik od infekcije je veći štoje boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i nesvrbi.

Mere prevencije bolesti koje prenose krpelji

1.Mere lične zaštite od uboda krpelja

  • Ne postoji specifična zaštita vakcinama protiv Lajmske bolesti, jedinimetodi prevencije su izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranogkrpelja.
  • Izbegavati predele infestirane krpeljima.
  • Nositi odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica.
  • Pre odlaska u prirodu uvući košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape.
  • Nositi samo „zatvorene” cipeletokom boravka u prirodi
  • Tokom boravka u prirodi ne hodati u sandalama ili bos:
  • po gustim travnjacima,po naslagama suvog lišća,po niskom žbunju/grmljuou listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim,tako i u prigradskim sredinama.
Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609
  • Koristiti repelenate na otkrivenim delovima tela
  • Kretati se samo pešačkim stazama tokom boravka u prirodi.
  • U toku boravka na infestiranim područjima svaka 3–4 sata pregledati kožu tela.
  • Krpelji traže vlažnije zone tela za fiksiranje kod ljudi, iz tih razloga kada sevrši pregled za prisustvo krpelja naročito obratiti pažnju na delove tela i to:prepone, pazuhe, predeo ispod grudi, na deo pojasa, zadnje strana kolena, prednju izadnju stranu ušne školjke i deo iza uha.
  • Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata.
  • Pregled vršiti kako tokom boravka u staništu tako i nakon povratka kući.
Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609

Krpelj se može uneti u domaćinstva odećom ili kućnim ljubimcima. Iz tih razloga,preporučuje se:očetkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja svihnefiksiranih krpelja koji kasnije mogu da se fiksiraju na nekog od članovadomaćinstva,opregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranoh krpenja pre ulaska ukuću.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609

Nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kućudoprinosi daljoj kontroli.

Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari i pripadnici vojske, itd.) potencijalnoizložene riziku zaražavanja sa B. burgdorferitreba da nose odeću impregniranuinsekticidima (permetrin).

2.Postupak u slučaju uboda krpelja

  • Važno je javiti se lekaru doma zdravlja u toku prvih 24 sata od uboda.
  • Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).
  • Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta ubodakrpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.
  • Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatimpokušavati vađenje, jer se u tim slučajevimapovećava rizik od prenošenja uzročnikaB. burdgorferizbog stimulacije povraćanja infektivnog materijala krpelja.
  • U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uzdezinfekciju mesta intervencije.
  • Zabeležiti dan ujeda i sačuvati krpelja u praznu posudu za lekove ili kesu sadvostrukim zatvaranjem.
  • Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja(na primer, o mestu gde jeosoba boravila u prirodi) zbog mogućnosti postojanja endemskog područja.
  • Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila ili nekog drugog simptoma uperiodu od nekoliko nedelja nakon ujeda krpelja.


3.Kontrola i suzbijanje krpelja

  • Redovno kositi travu, obrezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće.
  • U okućnicama privatnih kuća pomeriti kaveze za ptice i drva za ogrev, van delovadvorišta u kojima se obavljaju uobičajene kućne aktivnosti.
  • Uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama(suzbijanje glodara) u urbanim sredinama.
  • Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama upotrebominsekticida Icon (Lambda-cihalothrin) od kraja aprila do oktobra meseca.
  • Ciljana upotreba insekticida Aqua Reslin (Lambda cihalothrin) na otvorenimpovršinama.
  • Osobe koje su zbog svog zanimanja potencijalno izložene riziku zaražavanjavirusom Krimske-Kongo hemoragijske groznice (KKHG), kao što su stočari,zemljoradnici, radnici u klanici, pri radu sa životinjama treba da nose odgovarajućuzaštitnu odeću i rukavice.Zdravstveni radnici takođe treba da nose zaštitnaodela, rukavice, naočare i maske. Poseban oprez neophodan je pri kontaktu sa krvljubolesnika (vađenje krvi, davanje infuzija, transfuzija, obdukcija). Postekspozicionazaštita, odnosno zaštita nakon izlaganja potencijalno zaraženoj krvi iliizlučevinama, sprovodi se davanjem imunoglobulina (gotovih antitela protivKKHG).
  • Za prevenciju krpeljskog encefalitisa postoji mogućnost specifične zaštiteu vidu vakcine protiv krpeljskog encefalitisa. Ovakav vid zaštite preporučujese profesionalno eksponiranim licima i licima u područjima koja su endemskaza krepljski encefalitis. Visok obuhvat vakcinacijom u Austriji doveo je doznatnog smanjenja broja obolelih u humanoj populaciji.

LAJMSKA BOLEST – BORELIOZA

Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta,Borrelia Burgdorferi,a prenosije određena vrsta iksodidnih krpelja (Ixodes ricinus), koji se ubodom fiksira za kožu iprenosi infekciju. Oboljenje je sistemsko, znači, napada ceo organizam, posebnokožu, nervni sistem, zglobove i srce. Lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u graduLajm, u Konektikatu, a u našoj zemlji otkrivena je aprila meseca 1987. godine napodručju Beograda. Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak jecrvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao „bivoljeoko”), koje se javlja kod oko 80% zaraženih osoba. Da bi imala dijagnostički značaj,promena mora da ima promer od najmanje 5 cm.

Promena na koži ne boli i ne svrbi, pamože da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu(glavobolja, groznica,malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedeljaukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju.

Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja, u vidu simptoma odstrane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnihmanifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i neleči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imajunespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično),koje obično traju više meseci, nekada i godinama. Erythema migrans.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609

Mada se Lajmska bolest može lečiti,najbolji način prevencije Lajmske bolestije sprečiti ubod krpelja.

KRPELjSKI MENINGOENCEFALITIS

Krpeljski meningoencefalitis je virusno oboljenje rasprostranjeno u područjusrednje i istočne Evrope i Azije, koje se prenosi putem zaraženih krpelja (kao iLajmska bolest). Bolest se javlja endemski, odnosno samo u prirodnim aktivnimžarištima u kojima postoje prirodni rezervoari virusa (šumski glodari, jež,krtica) i njihovi prenosioci (krpelji).

Krpelj može da bude zaražen u svimstadijumima svog životnog ciklusa i doživotni je nosilac virusa krpeljskogmeningoencefalitisa, koji se u njemu razmnožava i prenosi transovarijalno sa jednena drugu generaciju krpelja. Bolest se najčešće javlja u Baltičkim državama,Sloveniji i Ruskoj Federaciji, a zatim u Češkoj Republici, Nemačkoj, Mađarskoj,Poljskoj, Švedskoj i Švajcarskoj. Rasprostranjenost krpeljskog meningoencefalitisa.


Osnovni put prenosa je ubod zaraženog krpelja, pri čemu je rizik od infekcije većišto je boravak krpelja na telu duži. U endemskim područjima do zaražavanja možedoći i kao posledica konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvodaporeklom od zaraženih životinja (koze, ovce krave). Ne prenosi se sa čoveka načoveka.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609

Većina zaraženih osoba nema simptome oboljenja.

Klasična klinička slikapodrazumeva bifazni tok bolesti. Prva faza bolesti javlja se 7 do 14 dana nakonuboda zaraženog krpelja u vidu kratkotrajnog febrilnog oboljenja nalik gripu, štotraje oko nedelju dana. Sledi period poboljšanja kliničke slike, odnosno periodlatencije u trajanju od 4 do 10 dana.

Druga faza je meningoencefalitična faza koja serazvija kod manjeg broja obolelih. Uz opšte simptome infekcije (povišenatemperatura, glavobolja, bolovi u mišićima) javljaju se znaci zahvaćenosticentralnog nervnog sistema, odnosno zapaljenja moždanica – kočenje vrata, povraćanje,intenzivne glavobolje. Ređe dolazi do zapaljenja mozga sa specifičnim znacima:vrtoglavica, pospanost, tremor, paraliza mišića. U slučaju pojave ovih simptomaneophodna je hospitalizacija. Ipak, kod najvećeg broja obolelih registruje se blagaklinička slika.

KRIMSKA-KONGO HEMORAGIJSKA GROZNICA

Krimska-Kongo hemoragijska groznica (KKHG) je akutno virusno prirodno-žarišno oboljenje. Prenosi se krpeljima (ubodom ili kontaktom preko kože, ako gačovek ubije i pri tome utrlja u kožu) i putem krvi. Vrsta krpelja (iksoidni krpelj)koja prenosi virus živi u određenim područjima, tzv. prirodnim žarištima.Virus se može preneti sa čoveka na čoveka direktnim kontaktomsa krvlju iliizlučevinama obolele osobe.

Primarni rezervoar zaraze su divlji sisari, ptice i iksoidni krpelji, mada jevirus pronađen i kod lisice, vuka, ježa, šumskog i slepog miša, svih domaćihživotinja. Krpelji se inficiraju preko životinja i ostaju doživotno zaraženi.


Bolest se najčešće javlja u zemljama bivšeg SSSR-a (Rusija,Uzbekistan, Turkmenija, Kirgizija), znatno ređe u Africi(Kongo, Uganda, Nigerija, Kenija) i Evropi (Bugarska, CrnaGora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija,Albanija). Osim u republikama bivšeg SSSR-a, u Aziji jebolest zabeležena u Iranu, Iraku, Pakistanu, zapadnoj Kini,Arabijskom poluostrvu.

Na Kosovu i Metohiji se nalaziprirodno žarište Krimske-Kongo hemoragijske groznice, kojase na tom području registruje svake godine (opštine Orahovac,Mališeva). Period od momenta zaražavanja do pojave simptoma može trajati od jednog do 14dana, ali prosečno iznosi 5 do 7 dana.

Prvi znaci bolesti nastaju naglo, sa visokomtemperaturom, jezom, teškim opštim stanjem, malaksalošću, razdražljivošću,glavoboljom, jakim bolovima u ekstremitetima i u predelu bubrega. Povremeno mogu dase jave povraćanje, bolovi u trbuhu i proliv. Javlja se crvenilo lica i grudi.Kliničku sliku karakteriše izražen hemoragijski sindrom u vidu krvarenja iznosa i uterusa, u sluznici usne duplje, želuca, creva. Letalitet iznosi i do 50%.

BOLESTI KOJE PRENOSE KOMARCI

Klimatske promene u vidu povećanja prosečnih vrednosti temperature i promenekoličine padavina uveliko utiču na pojavu, rasprostranjenost i sezonske varijacijevektorskih zaraznih bolesti, naročito bolesti koje prenose komarci (groznicaZapadnog Nila, malarija, žuta groznica, denga, čikungunja groznica). Procenjuje se dasvako povećanje temperature vazduha za 0,1 stepen Celzijusa širi staništekomaraca i do 150 kilometara u pravcu severne geografske širine zemljine kugle.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609

GROZNICA ZAPADNOG NILA

Groznica Zapadnog Nila je potencijalno teško oboljenje koje se prenosi ubodomzaraženog komarca iz roda Culex(takozvani kućni komarac).


Uzročnik je virus groznice Zapadnog Nila, koji je prvi put izolovan i identifikovanu oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virusnajrasprostranjeniji arbovirus (virus koji se prenosi artropodama, odnosnoinsektima) na svetu. Rezervoar zaraze su ptice (uglavnom gavrani i čavke). Simptomibolesti javljaju se 3–14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Kod oko 80%inficiranih osoba ovo oboljenje protiče bez simptoma.Oko20% zaraženih osobaima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja. Običnopomenuti simptomi prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada jeoboljenje trajalo i više nedelja. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike,odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti (upala moždanica i/ili mozga).

Osobe iznad 50 godina starosti imaju veći rizik od nastanka težeg oblika bolesti. Odživotinja najčešće obolevaju konji. Bolest se sa zaraženih ljudi i konja ne širi dalje,već isključivo ujedom inficiranog komarca.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609

MALARIJA

Malarija je drevna bolest poreklom iz Afrike, čijeg uzročnika prenosi ženkakomarca iz roda Anopheles. Rasprostranjena je u mnogim tropskim i subtropskimzemljama. Posle II svetskog rata, zahvaljujući međunarodnoj saradnji i Svetskojzdravstvenoj organizaciji, malarija je iskorenjena u evropskim zemljama. Poslednjiautohtoni (odomaćeni) slučaj malarije u našoj zemlji zabeležen je 1964. godine u Kraljevu.

Danas se na području naše zemlje registruju isključivo slučajeviimportovane (uvezene) malarije. Izraz importovana (uvezena) malarija znači da jeosobakoja živi u Srbiji izvesno vreme boravila (najčešće na radu) u zemljama saendemskom (odomaćenom) malarijom, gde se i zarazila. Kod nas se godišnje registrujeprosečno 10 do 15 ovakvih slučajeva malarije.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci (VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI) 17609


Mere lične zaštite

Najlakši i najefikasniji način prevencije navedenih bolesti je sprečiti ubodkomarca. U tom smislu preporučuje se:

  • Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
  • Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postižeisušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarcimogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija zacveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki. Uklonitiodbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.
  • Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvimuslovima značajno smanjen.
  • Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
  • Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jerkomarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.
  • Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnostikomaraca – u sumrak i u zoru.
  • Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.
  • Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca uzatvorenom prostoru.
  • U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskompodručju, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevajui preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i popovratku iz malaričnih područja (područja u kojima postoji rizik od prenošenjamalarije).
  • U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah sejaviti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i eventualnom ubodu komarcaili drugih insekata.
0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments