„Тeško je zamisliti da svet neće biti trajno izmenjen zbog koronavirusa“, piše Holden Torp, urednik uglednog časopisa „Science“, dodajući kako još uvek ne znamo da li će se, kao što se dogodilo posle 11. septembra ili finansijske krize, život nakon epidemije vratiti u normalu ili će se transformisati na načine koje još ne možemo ni da zamislimo. „Uspeh naučnika širom sveta će odrediti koji nas scenario čeka“, smatra Torp.

„Nikada se nećemo vratiti u normalu“, piše Gideon Ličfild, urednik naučno-tehnološkog časopisa „MIT Tech Review“, reagujući na sumorne procene koliko će dugo epidemiološke mere morati da traju i koliko će se svet promeniti za to vreme. Mapa na slici prikazuje mnogo optimističniji ishod – očekivanu raspodelu nivoa rizika od širenja zaraze u julu 2020. godine iz nove studije univerziteta Beihang u Pekingu koja nagoveštava moguće povlačenje pandemije tokom leta.

Šta nas zaista čeka u mesecima koji dolaze? Ako je po Čarlsu Rozenbergu, slavnom istoričaru medicine, sad je nastupio drugi od tri čina u drami jedne epidemije (u trećem na scenu izlaze sve njene aveti i sva naša oružja). Ovaj čin će – sad kad je proleće i kalendarski došlo, a protivnika smo sreli i ne ponašamo se više kao da je smešan ili ne postoji – odrediti ne samo ishod bitke sa ovim, novim i nepoznatim neprijateljem čoveka, nego i pokazati kakvo ljudsko društvo zaista jeste. Mada je takvo viđenje popularno, ta slika zapravo ne mora biti ni mračna ni neprijatna.

Da li će leto uticati na povlačenje pandemije virusa korona? Koliko zapravo ima zaraženih u odnosu na broj registrovanih slučajeva? 34371

Kako god da se stvari postave na sceni, u narednim sedmicama glavnu ulogu će, bez sumnje, igrati lekari i medicinsko osoblje na koje u svakoj zemlji, pa i našoj, pada teret da se front održi. Scenario, međutim, pišu naučnici, kao što kaže Torp. Zato se ubrzano prikupljaju sve mrve znanja, slučajni tragovi koje ostavljaju zaraženi, slabosti koje virus pokazuje, statistike i prakse koje stižu iz bolnica ovih dana. Naučni časopisi ih objavljuju u ritmu koji nikada pre nije viđen, iz dana u dan, tako da brzo budu dostupni svima. Istoričari nauke će o martu 2020. verovatno govoriti kao periodu naučne produkcije bez presedana u ljudskoj istoriji.

Neki rezultati u hodu menjaju celokupnu sliku – u trenutku kad je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, časopis Science je objavio rad koji je naučnim novinarima širom sveta prosleđen uz napomenu „COVID-19 Addition for Immediate Release“. Statističko istraživanje međunarodne grupe istraživača koju predvodi Ruijun Li, zasnovano na podacima iz rane faze epidemije u Kini, odgovara na jedno od najčešće postavljanih pitanja: koliko zapravo ima zaista zaraženih u odnosu na broj registrovanih slučajeva?

Rezultat numerički pokazuje ono što smo svi naslućivali – da zaraženih ima značajno više od broja registrovanih. Pokazalo se da je u Kini, pre uvođenja potpune zabrane kretanja, bilo čak 86% zaraženih koji nisu dokumentovani, a doprineli su širenju zaraze. To znači da se među 100 ljudi zaraženih virusom, testovima ili drugom dijagnostikom dokumentuje samo njih 14.

Kineski naučnici su još u januaru, u rekordnom roku, dešifrovali genom novog virusa i podatke dostavili laboratorijama širom sveta. To je osnov za testiranja obolelih koja se trenutno sprovode, ali i za vakcinu koja se razvija u najboljim centrima na svetu. Na mnogim mestima već je započelo i testiranje na ljudima, o čemu mediji neprekidno izveštavaju, ali ne treba se suviše nadati da bi to moglo biti okončano do kraja godine. U međuvremenu, ima indikacija o mogućim terapijama – prestižni časopis Nature objavio je dva rada o potencijalnoj efikasnosti lekova protiv malarije u lečenju kovida-19. Svet bi mogao biti spašen na trivijalan način ako zaista lek Hydroxychloroquine, koji je u Africi dostupan na svakom kiosku, deluje na bolest.

Većina sličnih otkrića zasnovana je na iskustvima iz Kine. Urađeno je na stotine studija i analiza podataka o zaraženima u Vuhanu i drugim kineskim provincijama – od do onih koji se bave starosnim grupama (zahvaljujući kojim i znamo da su ljudi stariji od 60 godina značajno ugroženiji nego mlađi), do onih, kontroverznijih, koji povezuju krvnu grupu sa rizikom obolevanja (grupa A je po tome, navodno, najugroženija, dok je najmanje obolelih u Kini imalo grupu 0).

Prelomni bi, među drugim ovakvim saznanjima, mogli biti rezultati istraživanja Imperijal koledža koji su ocenjeni kao šokantni ili bar, onespokojavujući. Istraživanje koje je predvodio Nil Ferguson sa ovog univerziteta privlači silnu pažnju, deli se okolo uz opasku „prvo sedite, pa ovo čitajte“, a na njega nisu ostali imuni ni političari. Istraživanje koristi statistički model u kom glavnu ulogu ne igra broj zaraženih, nego jedan korisniji parametar – broj ljudi kojima je potrebna intenzivna nega.

Mračno uzbuđenje u Americi i Britaniji izazivaju Fergusonovi rezultati koji pokazuju da sve druge, slabije mere od izolacije i 75%-og socijalnog distanciranja (gde je svaka osoba na 4 susreta sa drugim ljudima izbacila bar 3) dovode do pritiska na zdravstveni sistem koji je 7-8 veći od kapaciteta najrazvijenih zemalja. Intrigiraju i nalazi koji u modelu Imperijal koledža nagoveštavaju da takvo vanredno stanje mora trajati više od godinu dana – ako traje pet meseci, bez obzira na režim mera koje se sprovode, u ovom modelu epidemija se vraća u jesen-zimu 2020 (nezavisno od toga da li će koronavirus mutirati).

No, ne mora sve biti tako mračno. Mada pre vakcine ništa nije gotovo, nije isključeno da će se, uz trenutni intenzitet rada u nauci, u hodu smisliti nova rešenja. Istorija govori da se, u uslovima nužde, upravo to događa. I samo istraživanje Imperijal koledža nudi jedno moguće rešenje – start-stop metodu uvođenja i ukidanja vanrednog stanja u zavisnosti od broja ljudi na intenzivnoj nezi.

Neke studije pokazuju da bi situacija čak mogla da se promeni zbog dolaska leta. Mada isprva nije bilo naznaka da novi koronavirus previše haje za toplotu, istraživanje tima sa univerziteta Beihang u Pekingu koje je objavljeno u SSRN krenulo je drugim putem i pokazalo da bi leto moglo imati uticaja. Ova studija među podacima o zaraženima u Kini pronalazi i analizira prenos bolesti, odnosno parove ljudi koji su zarazili jedni druge, da bi ih onda analizirala na gotovo genijalan način. Budući da postoje meteorološki podaci za mesta gde su se ovi prenosi dogodili, istraživači su našli zavisnost intenziteta prenosa od temperatue i vlažnosti u gradovima gde je do te zaraze došlo.

Da li će leto uticati na povlačenje pandemije virusa korona? Koliko zapravo ima zaraženih u odnosu na broj registrovanih slučajeva? 34371

I pokazalo se da – zaraznost koronavirusa opada sa temperaturom i vlažnošću. Ovaj nalaz je omogućio da se projektuje takozvani reproduktivni broj (koji je trenutno 2,4 u ovoj epidemiji, što je broj osoba koje u proseku zarazi jedan zaraženi) na celu planetu u martu i julu 2020. godine. Mapa na slici iz ovog istraživanja, prepuna zelenih tačaka, prikazuje kako je usred leta zaraznost virusa značajno opala. Ako se zaista ispostavi da koronavirus, to ružno stvorenje na granici živog i neživog, nije ljubitelj leta, biće to slabost koja će dotući njegov pohod protiv čoveka.

Izvor: Nacionalna geografija

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments