Kada je Skupština grada Požarevca donela odluku o držanju domaćih životinja na području grada Požarevca došlo je do burne reakcije građana da doneta odluka nije u skladu sa zakonom. Građani su masovno iskazali nezadovoljstvo ili podršku i na to je, podsetimo, reagovao gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović, naglašavajući da doneta odluka nije „Sveto Pismo“ pa se s toga mogu desiti njene izmene. Gradonačelnik je takođe istakao da će Skupština imati sluha za želje građana i primedbe. Sa tim u vezi razgovarali smo sa Majom Dimitrijević, doktorom veterinarske medicine, i Dušicom Đorđević Popović, zastupnicom Udruženja „Požarevačke šapice“ po pitanjima kakva bi sporna odluka trebala biti sa njihovog stanovišta i koje su njene dobre i loše strane.

„Što se tiče nove uredbe grada o držanju životinja, ograničavanjem broja životinja se narušava zakon. Smatram da je bitno u kojim se uslovima životinje drže, a ne njihov broj. Ukoliko određene životinje u nekoj stambenoj zgradi prave problem, taj problem treba rešavati na nivou te stambene zgrade, na nivou objekta kuće gde se nalazi taj prekomeran broj životinja i gde se ne vodi računa o životinjama. Dakle, treba se fokusirati na uslove u kojima te životinje žive i problem koji te životinje potencijalno prave ili ne prave. Nikako ne treba ograničiti broj životinja jer postoje ljudi koji drže dve, tri životinje i tretiraju ih kao članove svoje porodice i one ne prave buku i za sobom ne ostavljaju đubre.“ , rekla je Maja Dimitrijević doktor veterinarske medicine.

Maja Dimitrijević, doktor veterinarske medicine: „Važna je briga, a ne broj“

Na pitanje da li postoji neki deo u spornoj odluci koji ona podržava, Maja Dimitrijević je naglasila da joj se dopada odluka grada koja se tiče životinjskih fekalija, da neuklanjanje fekalija za svojom životinjom itekako treba kažnjavati zakonom i da ne bi imala ništa protiv da novčana kazna bude i veća od propisane. Zatim je naglasila da deo zakona koji se odnosi na držanje odgajivačnica u zgradama ili centru grada takođe treba regulisati na neki način ali ne i zabraniti, jer svako ima prava da dobije podmladak svog ljubimca. S druge strane, ukoliko to stvara buku i probleme opet treba reagovati ali u zakonskom smislu prema toj individui, a ne generalno. Dakle, sankcionisati pojedinačno.

„Što se tiče opasnih rasa pasa, postoje opasni vlasnici a ne opasni psi jer opasan pas može da bude i mali i veliki pas ukoliko ujeda. Svaki pas koji se šeta po gradu svakako treba biti na povodcu. Nigde u svetu nije dozvoljeno šetati psa bez povodca. Svaka životinja treba biti na povodcu sem na površinama koje su zakonom dozvoljene za slobodnu kretnju psa. Treba se fokusirati na posao, koji je posao veterinarske inspekcije koja će zajedno sa komunalnom policijom obilaziti životinje koje prave komunalni problem sa bukom ili uslovima u kojima se ta životinja čuva. Dakle, naglašavam da problem nije u broju, već u načinu čuvanja životinje. Postoje slučajevi gde vlasnik ima jednu životinju i da ona laje, pravi buku a i to radi verovatno zato što joj nešto smeta. Promenom broja životinja nećemo ništa promeniti već se trebamo bazirati na dobrobit životinja. Svi psi i mačke trebaju biti čipovani i vakcinisani svakako, ali niko nema prava da, ukoliko neko ima tri životinje i uredno je platio čipovanje i vakcinaciju, dođe i kaže „izaberi jednu“, jer ljudi koji vole svoje životinje njih gledaju kao svoju porodicu.“ – dodala je Maja Dimitrijević.

U sledećem delu ove priče, čitajte šta na ovu temu kaže Dušica Đorđević Popović, zastupnica Udruženja „Požarevačke šapice“.

1 thought on “Dobre i loše strane odluke o držanju životinja u Požarevcu (1. deo)

Comments are closed.