E, DA TI JE LEPA BRENA KEVA... 1

E, DA TI JE LEPA BRENA KEVA…

Požarevac (naravno i čitava okolina, to se podrazumeva) obožava konje. A kako i ne bi? Plemenitost, ponos, gracioznost, lepota ovih četvoronožaca, to zlobnici često umeju da kažu, nekada u priličnoj meri nedostaju ljudskoj vrsti.

No, da ne mračimo. Ljubičevske konjičke igre, ponos Požarevca, ove godine 56.put obradovaće mnoge, to je opšte poznata stvar. Ipak, ima i onih koji nešto bogoradaju, zvocaju, nešto im smeta.

Idem ulicom jedan dan i sasvim slučajno čujem razgovor dvojice mladića koji hodaju ispred mene. Ne mogu da ih zaobiđem, jer mi radovi na sanaciji i restauraciji trotoara i drugih površina u gradu ne dozvoljavaju, ne mogu da ih preteknem, niti mogu da zapušim uši, pa prosto čujem.

  • Brate, znaš da Crvena jabuka ima koncert za LjKI?
  • Šta ti je to?
  • Pa, brate, ovo konji, trke, višeboj, folklor…
  • Ma, znam to, nego ta Crvena jabuka?
  • A, kako ne znaš? Oni matorci što sviraju rok en rol, ono… ona stvar, čekaj kako beše… ma nema veze! I Lepa Brena.
  • Brena je Brena.
  • Jeste Brate. Prvo njen sin ima koncert, pa ona.
  • E, zamisli da ti je Lepa Brena keva.
  • O, brate, prvo bi kupio lamborgini…
  • …pa na Maldive…
  • …Ibica…
  • …kompjuter, brate, al’ ono da ubija…I, kažu dolazi da peva Sergej Trifunović…
  • Ćetković, brate, Ćetković!
  • Ko je Ćetković?
  • Znaš, o bre, kao da si pao s kruške, znaš onaj visoki Crnogorac što ga vole žene, pa plaču, pa kao: super je frajer. Peva u onoj novoj seriji „Istine i laži“ i ne znam šta još.
  • Pojma nemam. Mada, znaš, mojoj babi za svake LjKI dolaze gosti iz Leskovca, odnosno nekog sela pored Leskovca. Ostanu tri dana, baba kuva sarmu, iako je leto, pravi kolače, onda idu da gledaju taj defile i trke. Ja za to vreme spavam kod Steve jer nema mesta u kući za sve.
  • Pa lepo, druže se ljudi. Moja keva stalno ide na neke izložbe i obavezno s prijateljicom na višeboj. To moja keva voli više nego išta. Vitezovi i te fore. A ćale neće ni da čuje. Znaš ti, kaže, koliko nas košta sve to? Pa onda drobi o takozvanim zvezdama koje se debelo plaćaju našim parama, pa kako to nije kao što je nekad bilo, a keva ga samo pogleda i kaže: Ko ne voli konje, ne voli ni ljude. Nekad doda da ona, eto, već 25 godina voli jednog istog konja i šta joj fali.

I tako njih dvojica idu ispred mene i analiziraju, a ja, silom prilika slušam, sve dok nismo došli do improvizovanog mosta od dasaka preko neke iskopine; oni most preskočiše u dva koraka, a ja polako, polako, jer daske se ljuljaju, a rupa duboka. Gledam za njima i razmišljam. Ja sam odrasla uz Ljubičevske igre, išla na jahanje, gledala višebojce. Gledala sam sve značajnije koncerte, posebno Zdravka (od početka do kraja) i nikada nisam razmišljala šta bi bilo kad bi mi Lepa Brena bila keva. Smatrala sam da svako treba da ide, gleda i sluša ono što mu se dopada. E, sad ovo sa koncertima, a što se najčešće poteže kao pitanje, zaista ne bih znala. Mislim, postoje valjda neki eksperti koji sve to izračunaju lepo, ulaz-izlaz, koliko sam uložio, koliko mi se vraća. Nisam ekonomista, ne mogu da komentarišem. Ali, moraću na koncert Lepe Brene, baš da vidim da li će ona dvojica klinaca da dođu.

avatar
300
  Prijavljujem se  
Obavesti me o