Isplata tri minimalca uticala je na smanjenje ili bar odlaganje otpuštanja.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u maju je, u odnosu na april, broj nezaposlenih povećan za desetak hiljada. Nezaposlenih je sada oko 523.000, a na kraju aprila ih je bilo 513.000. Za mesec dana, bivših zaposlenih, bilo da su dobili otkaz, bilo da su im prestali ugovori o radu, bilo je 8.900.

Može se reći da su ovo najsvežiji podaci o nezaposlenosti u Srbiji, jer se poslednji dostupni podaci Ankete o radnoj snazi i formalnoj zaposlenosti, koje objavljuje Republički zavod za statistiku, publikuju krajem maja i odnose se na prvi kvartal 2020. godine.

Koliki je pad zaposlenosti uzrokovan aktuelnom privrednom krizom izazvanom pandemijom znaće se krajem jula, kada budu objavljeni podaci o formalnoj zaposlenosti za drugi kvartal. Taj period se, naime, poklapa sa vanrednim stanjem i povećanjem problema na tržištu rada.

Problematikom smanjenja zaposlenosti bavi se publikacija „Kvartalni monitor” (KM) Ekonomskog fakulteta u Beogradu. I oni konstatuju da je na formalnom tržištu rada u periodu april–maj, prema izjavama predstavnika vlasti, manje 10.000–15.000 zaposlenih, što je oko 0,6 odsto od ukupnog broja formalno zaposlenih.

„Mali pad zaposlenosti na formalnom tržištu u Srbiji posledica je postojanja zakonskih ograničenja i ugovora o radu kojima se propisuju procedure otpuštanja radnika. Osim toga, državni program isplate minimalca zaposlenima u privatnom sektoru u periodu maj–jul uticao je na smanjenje ili bar odlaganje otpuštanja. Procenjujemo da će ukupna zaposlenost u drugom kvartalu imati značajan pad i da će ona biti pretežno posledica gubitka poslova na neformalnom tržištu. Mada je postepeni oporavak privredne aktivnosti počeo već u maju ove godine, procenjujemo da će se pogoršanje na tržištu rada nastaviti tokom cele druge polovine ove godine, a verovatno i u delu naredne godine i obuhvataće pre svega formalno tržište radne snage”, navodi se u analizi ove publikacije.

Intenzivnije otpuštanje u privatnom sektoru, kojim će se zaposlenost uskladiti sa obimom privredne aktivnosti, počeće nakon okončanja programa isplate minimalca u julu ove godine. Otpuštanje radnika se može očekivati pre svega u delatnostima koja proizvode trajna potrošna dobra, kapitalne proizvode kao i neegzistencijalne usluge, poput turističkih. Oporavak tražnje za navedenim proizvodima će biti postepen i verovatno će biti potrebno godinu dana da se tražnja vrati na pretkrizni nivo.

Otpuštanje radnika u formalnom sektoru i gubitak dela neformalnih poslova uticaće na rast stope nezaposlenosti u ovoj i narednoj godini. Na rast stope nezaposlenosti uticaće ostanak dela radnika koji su se na početku pandemije vratili u Srbiju, a koji su u inostranstvu radili u delatnostima čiji će oporavak biti spor (turizam, ugostiteljstvo, proizvodnja neegzistencijalnih proizvoda).

Sve ovo nameće pitanje kolika stopa nezaposlenosti se može očekivati u Srbiji u ovoj i narednoj godini.

„Na osnovu ekonometrijskih istraživanja dobijeno je da pad BDP-a za jedan procentni poen najčešće dovodi do rasta stope nezaposlenosti za 0,2–0,4 procentnih poena. Uz očekivani pad BDP od tri odsto, stopa nezaposlenosti u proseku u ovoj godini iznosiće oko 12,5 odsto, ali će krajem ove i početkom naredne godine nezaposlenost biti u intervalu između 13 i 14 odsto. Naravno, na visinu stope nezaposlenosti uticaće eventualna primena tokom druge polovine godine programa državne pomoći posebno ugroženim sektorima, kao i brzina oporavaka evropskih privreda”, navode autori  KM.

Efekat pandemije je na tržište rada počeo da se ispoljava postepeno, i to najpre na neformalnom tržištu i tu je najveći deo izgubljenih poslova. Zbog velike fleksibilnosti ovog segmenta tržišta radne snage procenjuje se da je nakon ukidanja vanrednog stanja znatan deo ljudi ponovo počeo da radi, a taj trend opravka neformalnog tržišta će se nastaviti i u narednim mesecima.

Autori „Monitora” očekuju da će u preostalom delu godine zarade u javnom sektoru ostati nepromenjene, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad. Pad zarada u privatnom sektoru će biti prvenstveno posledica toga da je znatan deo zaposlenih tokom drugog kvartala primao samo minimalac. U drugom delu godine očekuju će se zarade u privatnom sektoru uglavnom vratiti na pretkrizni nivo, jer će se prilagođavanje na tržištu rada većim delom ostvariti kroz smanjenje zaposlenosti, a manjim delom kroz smanjenje zarada.

Izvor: Politika

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments