Hasta la victoria siempre

(Do pobede zauvek)

 

Pridružio se kubanskim revolucionarima kao lekar, da bi ubrzo ostavio zavoje i uzeo pušku. Postao je čuveni gerilski komadant. Svojom harizmom oduševljavao je ljude, koji su ga sledili kroz sve ratne nedaće. Ako bismo realno govorili o njemu, morali bi da pomenemo brojne zločine i hiljade nevinih ljudi koji su pobijeni po njegovom naređenju. Ljudima je, ipak, nekako milija romantika od realnosti, pa ga doživljavaju kao simbol protesta protiv nepravde, nose njegov lik na majicama i kačketima, bedževima i zastavama, transparentima na demonstracijama…

Ernesto Gevara de la Serna je rođen 14. juna 1928. godine u Rosariu, u Argentini. Iako mu je porodica bila aristokratskog porekla, poštovala je socijalističke ideje. U 20. godini, Ernesto upisuje medicinu i za samo godinu dana polaže sve ispite iz prve tri godine studija (skoro kao Šešelj na Pravnom u Sarajevu). Zatim sa svojim prijateljem, Albertom Granandom, na nekom kršu od motora, kreće na putovanje po Latinskoj Americi. Na tom putu će se upoznati sa teškim životom siromašnih, nepravdom kapitalizma i utopijskim idealima marksizma. Po povratku u Argentinu, završava studije početkom 1953. godine.

Na regrutaciji, budući najveći gerilac na svetu je proglašen nesposobnim za vojsku, zbog astme.

Doktor Gevara je u 25. godini napustio svoju domovinu i nikada se više u nju neće vratiti. Posle lutanja po Boliviji, Gvatemali i drugim zemljama, dolazi u Meksiko, gde upoznaje braću Kastro, Fidela i Raula.

ERNESTO „ČE“ GEVARA 4380

Ovi Kubanci su već bili poznati u levičarskim krugovima po napadu na kasarnu „Monkada“ u gradu Santijago de Kuba. Ova očajno isplanirana akcija se pretvorila u veliki poraz, a vođe su uhapšene i osuđene na smrt. Posle revolucije, ovaj fijasko je, kao u partizanskim filmovima, proslavljen kao herojski čin, iako je to bilo bezumno srljanje u samoubistvo. Kubanska vlast je potcenila ove nesposobne revolucionare, pa je smrtnu kaznu preinačila u 15 godina robije, ali i proglasila opštu amnestiju posle samo dve godine.

Tu je Ernesto dobio nadimak „Če“, po argentinskoj uzrečici (sličnoj kao srpsko „bre“). Kao lekar i jedini stranac, pridružio se kubanskim revolucionarima. Njih 82 se stislo u stari i izrabljeni brodić i krenulo da se iskrca na Kubu. U još jednoj partizanskoj akciji (čitaj: zaletanje u smrt bez ikakve strategije), jedva je preživelo samo 16 revolucionara. Među njima i najbitniji – braća Kastro i Če Gevara. U tom trenutku, kada je sva nada bila izgubljena, jedino je Fidel Kastro, dvostruki veliki gubitnik, imao veru da će revolucija uspeti.

Proamerički režim generala Baptiste je bio toliko omrznut među siromašnim slojevima, da je ova aljkavo smišljena revolucija, posle dve godine borbi, uspela. Početkom 1959. godine nova, socijalistička vlast je zavladala Kubom. Na jednom sastanku, Fidel Kastro je držao monolog. Če Gevara se smorio ko ciganski sapun, i zadremao. U jednom trenutku, Fidel je glasno zapitao: „Ko je od vas ekonomista?“. Če se trže iz sna, učinimu se da je postavljeno pitanje: „Ko je od vas komunista?“, i diže ruku. Pošto se samo on javio, Fidel mu reče: „Dobro, ti ćeš biti direktor Centralne banke!“. Tako je to u revolucionarnim vremenima…

ERNESTO „ČE“ GEVARA 4380

Fotelja je žuljala Če Gevaru. Želeo je da diže revolucije protiv imperijalizma, a ne da živi životom snobova protiv kojih se borio. Kuba se našla u vrtlogu međunarodne politike. SAD su želele po svaku cenu da sruše novu vlast, čime su je približile SSSR-u, koji je, pak, zabranjivao dalje revolucije, da ne bi izazvale III svetski rat. Če Gevara nije mario za te zabrane, već je 1965. godine tajno otišao u Afriku, u Kongo. Tamo je naišao na potpuno drugačije shvatanje revolucije. Korupcija vođa i slab borbeni duh običnih vojnika su ga naterali da se vrati u Havanu.

Kao u filmu, prerušen u debeljuškastog, proćelavog, obrijanog čoveka sa naočarima velike dioptrije, nonšalantno je putovao do Evrope i nazad u Boliviju. Tu je Če planirao da izvede revoluciju po uzoru na kubansku – da sa par desetina „geriljerosa“ započne pobunu, i da će mu se obespravljena sirotinja priključiti. Međutim, bolivijski seljaci i rudari se nisu odazvali njegovom pozivu, a CIA nije ponovila grešku potcenjivanjem ovog revolucionarnig žarišta. Pružila je veliku pomoć bolivijskim vlastima i nekoliko hiljada vojnika ja započelo višemesečni lov na najčuvenijeg gerilca sveta i šačicu njegovih ljudi u podnožju Anda.

Astma, koja ga je mučila kroz sva njegova ratovanja, samo je otežavala bezizlaznu situaciju. Posle skoro godinu dana neravnopravnog ratovanja u bolivijskim planinama, ranjeni Če Gevara je zarobljen uveče 7. oktobra 1967. godine. Držali su ga vezanog u seoskoj školi, da bi ga posle dva dana ubili bez suđenja. Bolivijske vlasti su pokušale da dokažu da je Če pogino u borbi, ali su ubrzo otkrivene u ovoj laži.

ERNESTO „ČE“ GEVARA 4380

Če Gevarino telo je izloženo pred novinarima. Egzekutori mu namerno nisu spustili očne kapke, da bi bio lakše prepoznat. Time su samo produbili legendu koja ga je pratila. Mnogi tu sliku poistovećuju sa vaskrslim Hristom. Otvorene oči i, nekako, ironičan osmeh učinili su da i mrtav Če Gevara izgleda živ i spreman za borbu. I danas, njegov lik inspiriše mnoge i simbolizuje otpor nepravdi, kapitalizmu, globalizmu… (nazovite to kako hoćete) Njegove otvorene oči, kao da govore da se ne može ubiti želja potlačenih za pravdom. Ali tu stvarnost već prelazi u romantiku…

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
1 Comment
Newest
Oldest
Inline Feedbacks
View all comments
Roaddog
15/08/2017 22:04

Svaka revolucija zahteva žrtve. Če će za mene uvek biti simbol otpora i uvek ću rado njegov lik nositi na majici, kacketu, bedzu… kao licni simbol borbre protiv svih vrsta tlacenja i raznoraznih Baptista. 🙂
Hasta la victoria siempre!