Formira se fond za vraćanje nacionalnog blaga u Srbiju

Kultura

Ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je da se radi na formiranju fonda koji će pomagati da što veći deo nacionalnog blaga, koji je rasut širom sveta po privatnim kolekcijama i bibliotekama, poput onih u Vatikanu i na Harvardu, bude vraćen u Srbiju.


Vukosavljević je rekao da je veći deo sveukupnog sačuvanog rukopisnog nasleđa van granica Srbije i da je, ne računajući zbirku manastira Hilandara, reč o nekoliko hiljada rukopisa i fragmenata srpskog porekla koje će država pokušati da vrati otkupom, razmenom ili poklonima. 
„Neki od najznačajnijih dokumenata srpske istorije, čuveno Vukanovo jevanđelje, nalazi se u Sankt Peterburgu, Marijinsko jevanđelje s početka 11. veka u Moskvi, Sinajski psaltir u manastiru na Sinaju, a čuveni, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save – Ilovička krmčija iz 1262. u Zagrebu“, rekao je Vukosavljević. 


On je ocenio da su mnogi rukopisi i drugi umjetnički artefakti sačuvani, da je najviše knjiga u Bugarskoj i Rusiji, zatim u Austriji, na Svetoj Gori (ne računajući Hilandar), ali i u drugim evropskim zemljama, kao i u Izraelu, SAD. Među njima su, pored Vukanovog jevanđelja, neki od najdragocenijih srpskih rukopisa kao što je autograf prevoda Pseudo Dionisija Aropagita koji je načinio starac Isaija početkom osme decenije 14. veka ili fragment Radoslavljevog jevanđelja iz 1429. i Sinajski psaltir iz sredine 13. veka. 

„U Zagrebu su Ilovička krmčija, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save iz 1262. i Zbornik Vladislava Gramatika iz 1469, u Moskvi je i najstariji sačuvani Struški prepis Dušanovog zakonika s kraja 14. veka. U Istanbulu Svetostefanska povelja kralja Milutina iz 1314“, rekao je Vukosavljević za Tanjug. 


Po njegovim rečima, najstariji prepis Žitija Svetog Simeona od Stefana Prvovenčanog s početka 14. veka je u Parizu, Romanov tipik iz 1331. je u Berlinu, Knjiga carstva iz 1418. pisana za despota Stefana u Odesi, prepis Žitija despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa iz 1596. je u Cavtatu.


Na Harvardu je Oktoih iz 1353, a u Dablinu Srpsko četvorojevanđelje i Nikoljsko jevanđelje, Praznični minej i Čtenija iz apostola i jevanđelja.
Pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasleđa Danijela Vanušić objasnila je da je za pokretanje procedure vraćanja artefakata potrebno imati pravni osnov – čvrste dokaze o vlasništvu i po kom osnovu se oni nalaze u određenoj zemlji. Vanušićeva je objasnila da, ako je reč o nelegalnom posedovanju ili se zna da artefakt potiče iz krivičnog dela, on može biti institucionalno vraćen na osnovu Konvencije o merama zabrane i sprečavanja nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa vlasništva kulturnih dobara.


Ona je navela da je procedura koja se pokreće preko diplomatskih predstavništava ista i kada je reč o kulturnom blagu, koje je odneseno tokom ratova, ali je problem što tada obično stradaju i dokazi o vlasništvu.
Vanušić je napomenula da je povrat, kada nema dokumentacije o vlasništvu, moguć kroz simboličan gest dobre međudržavne saradnje, kao u slučaju vraćanja lista Miroslavljevog jevađelja, a na osnovu tog dogovora Srbija će vratiti Moskvi sedam slika Nikolaja Reriha.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *