Ivana Živković je glumica čija je karijera počela još od sedme godine njenog života u Centru za kulturu i pozorištu „Milivoje Živanović“ iz Požarevca. U školi glume, bila je u klasi Mande i Ivana Bekjareva, a sada je student Akademije umetnosti u klasi Milana Neškovića i Nikole Rakočevića. Ubrzo je počela da se pojavljuje na malim ekranima, glumeći rame uz rame sa velikanima naše glumačke scene. Njena karijera doživljava vrtoglavi uspon pa se ubrzo pojavljuje i u stranim produkcijama, među kojima je i „Netflix“. Do sada je imala priliku da sarađuje i sa Kusturicom pa čak i čuvenom Monikom Beluči. Igrala je u Srpskim misterijama, Sagi o tri nevina muškarca, zatim TV Serijama: Žigosani u reketu, Urgentni centar, Istine i laži, Šifra Despot, Južni vetar, Tri muškarca i tetka i Tajne vinove loze.
Među mnogobrojnim ulogama pojavila se i u tri ostvarenja Netflix-a: Tau, Ibiza i Extinction. Takođe je igrala i u filmu „Mayhem“.
Mnogi glumci ostaju zauvek emotivno vezani za svoje matično pozorište. Nedostaje li ti bina Centra za kulturu Požarevac?
– I danas osetim tu neku svečanost i uzbuđenje kada uđem u naše pozorište. Ranije sam volela da stojim sama, pre početka probe i da razmišljam kako bi bilo lepo da se profesionalno bavim glumom, da snimam, putujem i uvek bih osećala mir kada uđem unutra. Na tu scenu gledam kao na majku od koje se odseliš, ali kako godine prolaze i gde god da si, zauvek ti je u srcu.
Ostavila si književnost zbog ljubavi prema glumi. Čime bi se bavila da nije bilo ni jednog ni drugog?
– Bila bih mornar..bila bih na moru 365 dana godišnje i samo bih plovila da otkrivam nove uvale i živela bih na morskoj hrani i belom vinu.
Jedna si od retkih koja je na „Blic poligrafu“ bila potpuno iskrena, da li si takva prema svima u životu? Koliko je dobro biti iskren u današnjici?
– Da, takva sam prema svima. Nije uvek lako, ali je tako najispravnije. Istina uvek izađe na videlo i kratak je život da bi se opterećivali i pamtili laži. Najbitnije mi je da postupam ispravno i da sam dobar čovek. Svako od nas ima poriv da se nekad izvuče lažima, ali ako postupaš ispravno, tako ti se i vraća.
Svedoci smo proteklih godina da se dosta sjajnih glumaca nalazi na margini finansijske egzistencije, neki su i zlostavljani. Kako komentarišeš sveukupnu situaciju?
– Od nastanka našeg posla glumac je uvek bio na rubu egzistencije, proterivan iz gradova, sahranjivan van grada, ali opet potreban ljudima. Da im na različite načine predoči istinu i kaže je direktno u lice. Jedino što se promenilo od tada do sada je vreme. Ljudski instikt je ostao isti. Hvala Bogu, počeli smo da malo više vodimo računa o ljudskim pravima i konačno su i glumci mogli da zarađuju za hleb. Holivud je prepoznao na vreme da umetnike treba negovati i napravili su čitavu industriju od filma. Mi kasnimo uvek, tako i sada. Nadam se da će se to promeniti u skorije vreme. Takođe mi je drago što je prestala tišina žena koje su trpele zlostavljanje i što je njihov glas saslušan i podržan konačno. I ne bih tu ubrojala samo glumice, već i žene koje se bave drugim profesijama a trpele su neki vid zlostavljanja. Treba podići svest i podržati žrtve bez ikakve osude jer na taj način im ne solimo ranu.
Sudeći po reakcijama publike, važiš za našu najlepšu glumicu. Da li ta laskava titula ponekad stvara problem? Ima li napadnih obožavaoca? Kako se nosiš sa time?
– O hvala puno! Ipak sam ja požarevačko dete, tako da vrlo brzo rešim problem navalentnih osoba. (smeh) Jedino što ostaje je neki oprez, da li neko želi da bude u tvom društvu i da te tretira kao trofej ili ti je zaista prijatelj.
Glumila si u tri Netflix-ova projekta za sada. Hoće li biti novih angažovanja za strane produkcije?
– Kastinzi su u toku. Ne mogu ništa još da pričam o ovome. Nadam se da će biti uskoro.
U ulozi Teodore u „Tajni vinove loze“, imala si scenu gde si po hladnom vremenu od 19 do 6 časova ujutru upadala u reku iznova i iznova. Da li je to do sada tvoja najteža scena s obzirom da ne voliš da imaš dublere?
– Do sada najzanimljiviji i najzahtevniji izazov. Ali to je jako dobar trening za mene, jer su izdržljivost i disciplina jako bitni za umetnika pored neprestanog truda i rada.
Da li sebe vidiš u ulozi „opasne devojke“ koja barata oružjem? Publika smatra da bi ti takva uloga savršeno pristajala?
– Da! Jako bih se radovala da dobijem takav zadatak. Imala sam kratko zadovoljstvo da se izigram u spotu grupe „Mimo protokola“ , „100 svetlosnih godina“, gde sam baratala noževima, lukom i strelom, kosom i imala poteru kroz šumu.
Nakon ulaska u određeni glumački lik, na koj način i koliko je teško izaći iz njega i biti ponovo Ivana Živković?
– Za ovo je akademija jako bitna, jer tu naučiš da razdvojis lik od sebe, da ga spakujes u svoju kutiju za rad koja se nalazi u tebi i da izvučeš te emocije i stanja po potrebi.
A hoće li Ivana konačno otkriti ko je osoba koja je osvojila njeno srce?
– Ivana ima samo jednog ljubavnika a to je kamera.
Još kao mlađa pozorišna glumica, osvajala si pregršt nagrada. Šta bi poručila mlađim generacijama glumaca koji su tek kročili na pozorišnu binu?
– Da veruju sebi jako, da uče iz svakog iskustva i da ne daju sebi da zapadnu u zonu komfora već da stravično beže od nje.
Ivana, jedno veliko hvala što si odvojila vreme za Poportal.
– Hvala i vama na pozivu i što pratite rad mladih umetnika, samo napred!
