Ministar zadužen za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je danas da će i naredne godine država nastaviti podršku zadrugarstvu u Srbiji, te da će pomoći od 50 do 60 zadruga, pre svega poljoprivrednih, a pomoć će prvi put dobiti i turističke i socijalne zadruge.

„U prvom kvartalu naredne godine zadrugari i zadruge Srbije mogu da očekuju pomoć i to za novoformirane zadruge i za postojeće zadruge. Koncept se neće bitnije menjati“, kazao je Krkobabić novinarima uoči sastanka sa predstavnicima zadružnih saveza i stručnjaka o daljem razvoju zadrugarstva u Srbiji.

Precizirao je da novac neće biti namenjen za izmirenje starih obaveza ili dugova zadruga, već samo za nabavku opreme, podizanje višegodišnjih zasada, nabavku osnovnog stada, „svega što pomaže da jedna zadruga bude tehnološki opremljena“.

I naredne godine nastavak državne pomoći razvoju zadrugarstva 46200
Foto: mbprr.gov.rs

„Iznos sredstava pomoći novoformirane zadruge biće i dalje 7,5 miliona dinara, a za postojeće zadruge 15 miliona dinara. Ovoga puta program će biti proširen i na turističke i socijalne zadruge“, kazao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, cilj je da zadruge i zadrugari postanu pravi robni proizvodjači.

„Ceo koncept svodi na to da se osnaži ekonomski potencijal gazdinstva, jer bez sigurnog prihoda ljudi će nam ići gde je zarada redovna i sigurna“, kazao je ministar.

Istakao je da će sela u Srbiji moći da opstanu samo ukoliko se uslovi koje tamošnji žitelji imaju poboljšaju i približe onima koji postoje u velikim gradovima ili inostransvu.

Dodao je da će se pomoć selu sastojati i od otkupa napuštenih kuća u Srbiji koje će se ustupati mladim poljoprivrednicima.

Takodje će se, kako je dodao, raditi na obnovi zadružnih domova i domova kulture, sportske infrastrukture.

Krkobabić je naveo da je ideja da se za početak sve usmeri na pet okruga na jugu i jugoistoku Srbije, odnosno na rubna i brdsko-planinska područja.

Podsetio je da je već uradjena rejonizacija voćarstva, te da će se raditi rejonizacija i za ostale oblasti, kako bi ljudi tačno znali čime i na koji način da se bave.

Krkobabić je pozvao i sve lokalne samouprave u Srbiji da se uključe u ove projekte i pomognu obnovu sela.

Kazao je i da će Ministarstvo za brigu o selu raditi na uspostavljanju zakonodavnog okvira za dalji rad i opstanak na selu.

I naredne godine nastavak državne pomoći razvoju zadrugarstva 46200
Foto:P.Jovanović

„Sela nema ni u Ustavu Srbije, a ni u teritorijalnoj organizaciji na valjan način. Hoćemo da tu problematiku koja tretira selo, njegove stanovnike i poljoprivrednike na poseban način uredimo“, rekao je Krkobabić.

Dodao je da je drugi zadatak da se definiše pravac strateškog razvoja, da bi se krenulo u izradu strategije o selu.

Predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Dragan Škorić, kazao je da u Srbiji, gde dominiraju manji posedi od dva do tri hektara, gazdinstva mogu postati robni proizvodjači jedino ukoliko se udruže u zadruge.

„Potrebno je da se ide ka intenzivnim kulturama, pre svega voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu, a posebno stočarstvu, koje je najslabija tačka srpskog sela“, kazao je on.

Dodao je da je da zadruga nije samo proizvodjač sirovina.

„Želja nam je da se formiraju i specifične zadruge za finalne proizvode, bilo u sklopu postojećih ili potpuno nove, ali da proizvodi budu sa priznatim geografskim poreklom“, istakao je Škorić.

Ukazao je da je velika šansa i u razvoju seoskog turizma, jer je pogodan i za plasman poljoprivrednih proizvoda.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović podsetio je da je u ovoj godini, uprkos pandemiji, formirano 138 novih zadruga.

Autor: RTV