Gotovo da ne postoji grad koji se pre dva dana nije oprostio od velikog umetnika i kontautora pa su mu tako počast odali i naši sugrađani.

Oproštaj se završio i da li je to – to? Da li na red dolaze nove vesti i ovaj događaj ide u zaborav? Svakako da ne, jer kako je i sam Balašević govorio „A u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca.“

To vreme je došlo, ali druga deca iz svih ulica, ne samo ulice Jovana Cvijića, ne zaboravljaju da je Đorđe Balašević i dalje među nama svojim delima koja su postala besmrtna. I dok Balaš, sada sa svojim dedom ore nebeske njive, čitavom bivšom Jugoslavijom se ore njegove pesme označavujći besmrtnost umetničkog stvaranja. Ako je neko zaslužio baš ovakvu počast, gde i posle dva dana stoje dogorele sveće, to je upravo Đorđe Balašević.

Inače, plišani zeka je omaž na njegovo detinjstvo koje pominje u svojoj pesmi o nekim novim klincima kada je za svoj deveti rođendan dobio na poklon „malog belog zeca“.

„Kroz maglu treperi

Devet sveća na torti

(Tad sam dobio par mandarina

I malog belog zeca)“

Ovaj stih velikog kontautora je bio povod da se na okupljanju građana pored sveća stavljaju mandrine i plišane igračke.

Srceparajuće scene obišle su čitav region a nama, kao i budućim naraštajima, ostaje da zauvek pamtimo Balaša i da on nastavi da živi u našim srcima i da nikada ne „lomimo bagrenje“, da nas zaborav ne bi oduvao.