Izmene i dopune Zakona o oružju kontraproduktivne

Poporter

Vlada Srbije je 10. januara ove godine izvršila dopunu i izmenu Zakona o oružju i municiji i zbog tehničkih problema produžila rok za promenu starih u nove biometrijske dozvole, do marta 2020. Još ostaje da Skupština Srbije taj predlog po hitnom postupku usvoji.

„Novi propisi”, kako tvrde nadležni, „doneti su pre svega u interesu bezbednosti građana”, izveštava „Politika” od 20. januara ove godine.

Verujem da će se mnogi građani, kada se suoče sa gubitkom vremena, maltretiranjem i velikom sumom novca koju treba da izdvoje za razne takse, obuke i sl. radije lišiti oružja, nego da pretrpe svu tu torturu. Jer, troškovi za dobijanje biometrijskog oružnog lista su enormno visoki, posebno za one koji prvi put nabavljaju oružje. Moraće da plate i obuku za rukovanje oružjem, koja iznosi do 10.000 dinara. Ako se već govori o interesu građana, ta obuka trebalo bi da je besplatna!

Došlo se dotle da veliki broj vlasnika svoje pištolje i puške predaje policiji uz izjavu da ih poklanjaju bez naknade. A o daljoj sudbini „poklonjenog” oružja javnost nije obaveštena.

Ako je donet u interesu bezbednosti građana, onda je najnoviji predlog zakona potpuni promašaj. Poznato je da je veliki broj pištolja nabavljen u vreme kada su važili drugačiji propisi o držanju i nošenju oružja. Po sadašnjim propisima, građani koji poseduju dozvole nalaze se u apsurdnoj situaciji. Mogu da drže oružje, ali samo u zaključanom sefu. Kako će u praksi to izgledati? Hoće li napadač, koji atakuje na vaš život i imovinu, čekati da otključate sef, napunite pištolj mecima i tek tada budete spremni za samoodbranu? Posebno je neshvatljivo što se i za držanje u sefu plaća neprimereno veliki porez, koji ne postoji nigde u svetu. A ako je već reč o bezbednosti građana, ona se mora obezbeđivati na sasvim drugi način.

Uveren sam da legalno oružje ne predstavlja pretnju po bezbednost građana, već ilegalno naoružanje, kojeg ima mnogo više, a protiv kog država nikako ne uspeva da se izbori. Svedoci smo svakodnevnih ubistava koja se nikada ne rasvetle, a počinjena su ilegalnim oružjem.

Povećanje troškova nabavke i posedovanja oružja neće povećati bezbednost građana.

Države treba da radi na podizanju nivoa opšte bezbednosti i kulture posedovanja oružja. A ako bi uspela da bezbednost podigne na respektabilan nivo, nikome od građana ne bi ni bilo potrebno oružje, pogotovo ako ne može, ili ne sme da ga upotrebi.

Autor: Politika/Dr Miroslav Todorović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *