Predstavljaju kako Požarevac, tako i celu Srbiju, u jednom sjajnom umetničkom svetlu širom sveta. Gradski ženski hor Barili je ustanova iz oblasti kulture, osnovana u cilju negovanja i unapređenja horskog stvaralaštva u Gradu Požarevcu. Za gotovo 3 decenije postojanja, ne samo da je uspela da prevaziđe okvire razloga svog nastanka, već danas važi za prestižnu kulturnu ustanovu Srbije. Tim povodom razgovarali smo sa mr Katalin Tasić, dirigentom hora:

INTERVJU - mr Katalin Tasić, dirigent: "Hor je živ organizam, porodica na dobrom glasu" 51683
mr Katalin Tasić, dirigent Gradskog ženskog hora „Barili“

Koje gostovanje je na vas ostavilo najtopliji utisak i zašto?

„Na samom početku našeg razgovora, zahvaljujem Vam na interesovanju za naš Gradski hor “ Barili “ koji će iduće godine obeležiti 30 godina postojanja, dok će za mene, kao umetnika i pedagoga , 2022. godina značiti pune četiri decenije delovanja. Sve ovo vreme “ Barili “ je bio prisutan na najznačajnijim manifestacijama u našem gradu, Republici Srbiji, kao i na vrhunskim međunarodnim horskim konkursima , festivalima i koncertnim podijumima. Nisam u stanju da izdvojim jedan, od mnogih utisaka koje smo doživeli – kao umetnici , izvođači , poslenici i – usudila bih se da kažem: ambasadori srpske kulture u oblasti horskog stvaralaštva. Zamislite sebe u ulozi članice Hora, koja mora da izdvoji jedan od sledećih umetničkih projekata i nastupa : prestižna međunarodna takmičenja i priznanja u Debrecinu, Varni, Turu, Rimu, Budimpešti, Horskim olimpijadama u Lincu i Gracu, nastup sa slavnim Horom Bečkih dečaka u jednoj od najeminentnijih koncertnih sala u svetu, bečkoj Zlatnoj sali  „Muzikferajn“ (iz koje se svakog 1. januara prenosi čuveni Novogodišnji koncert), ili koncerte sa Beogradskom filharmonijom. Zatim, nastupe u Galeriji SANU, čuvenom „Kolarcu“, centru „Sava“, kripti Hrama Sv. Save, Narodnom pozorištu ili Palati „Srbija“, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, dvorani Skupštine Grada Beograda, Andrićevom institutu u Andrićgradu,  manastirima Studenica, Manasija, Faneromeni i Meteori u Grčkoj, crkvi Sv. Petra u Beču, Bazilici Sv. Stefana i crkvi Sv. Mateje u Budimpešti, Sv. Spiridona u Trstu.

Kada je reč o manifestacijama, na prvom mestu je BEMUS, a zatim „Mokranjčevi dani“, „Budva – grad teatar“,  „Horovi među freskama“,“Vukov sabor“, „Dučićeve večeri poezije“, „Dani srpske kulture“ u Beču, Parizu, Temišvaru, Trstu. Ostvarena je saradnja sa ukupno 13 ambasada prijateljskih zemalja. Hor je pevao na više od 20 stranih jezika umetničku literaturu i himne iz čak 22 zemlje sveta.“

U ovom teškom vremenu pandemije, kako se odvijaju vežbanja hora?

„To je veoma bolno pitanje. Horsko stvaralaštvo deli sudbinu ljudske populacije u tragičnim okolnostima globalne zdravstvene krize, u kojoj je grupno pevanje označeno kao najrizičnija, a samim tim i nedozvoljena aktivnost. Tokom vanrednog stanja i u (ne)uslovima pogoršane epidemiološke situacije, jedino je moguć rad pomoću internet aplikacija, ali odmah po popuštanju mera okupljamo se i vežbamo u manjim grupama, sa maskama i vizirima, u nadi da će javni nastupi biti dozvoljeni.“

Utiče li to na broj nastupa?

„Opšta zabrana okupljanja i održavanja javnih, kulturnih manifestacija imala je za posledicu da je Hor tokom prošle godine imao samo nekoliko nastupa, kada su mere Kriznog štaba to dozvoljavale. Trenutno, recimo, punih godinu dana od početka pandemije, ponovo smo suočeni sa potpunom zabranom okupljanja i nastupa, što je nepodnošljivo za izvođače koje okuplja strast i ljubav prema pevanju. U nešto povoljnijem položaju su baletski i dramski umetnici, kao i instrumentalisti. Kada horovi ponovo počnu da nastupaju, to će biti siguran znak da je pandemija pobeđena – čemu se svi nadamo.“

INTERVJU - mr Katalin Tasić, dirigent: "Hor je živ organizam, porodica na dobrom glasu" 51683

Kakav je raspored angažovanja u bliskoj budućnosti?

„To je trenutno krajnje neizvesno. Očekujemo tradicionalni nastup 24. marta, povodom obeležavanja Dana sećanja na NATO agresiju na SR Jugoslaviju. O gostovanju u inostranstvu nema ni govora u ovako teškim okolnostima.“

Koliko vremena pripreme je potrebno kada nastup zahteva pevanje na stranom jeziku, a koliko inače?

„Ranije sam pomenula da je „Barili“ do sada pevao na više od 20 stranih jezika. To je poseban izazov, naročito kada se radi o arapskom jeziku i njegovim varijantama ( iračkom, alžirskom, marokanskom) , zatim indonežanskom, burmanskom, hebrejskom, korejskom ili japanskom –  jezicima nama veoma udaljenih naroda. Studioznim i profesionalnim pristupom, često uz pomoć eksperata iz ambasada prijateljskih zemalja, naš mukotrpni napor je uvek bio nagrađen ovacijama, pa i suzama slušalaca, kada prepoznaju i razumeju svaku reč  svoje himne ili nacionalne melodije. U tim trenucima doživite neponovljive, uzvišene trenutke približavanja i uzajamnog razumevanja i poštovanja između različitih naroda i kultura. To je privilegija horskih pevača i umetnika uopšte – dosezanje do najviših visina ljudskosti, jer kako to često volim da kažem u takvim trenucima: ako smo u stanju da pevamo pesme na jezicima jedni drugih, onda ništa nije nemoguće, pa ni izgradnja jednog pravednijeg i boljeg sveta u kome svi živimo.“

INTERVJU - mr Katalin Tasić, dirigent: "Hor je živ organizam, porodica na dobrom glasu" 51683
Gradski ženski hor „Barili“ : Porodica na dobrom glasu

Koliko članica ima hor i koliko godina ima vaša najmlađa, a koliko najstarija članica?

„Hor je živ organizam i broj članica je promenljiv, ali se uvek kretao oko 40. Na samom početku, pre 30 godina, činile su ga devojke iz većine srednjih škola našeg grada. Danas je to u pravom smislu ženski hor, mada se dame ne pitaju za godine, u rasponu od 17 do 50-tak godina starosti. Svojevrstan kuriozitet čine mame sa svojim kćerima čemu se posebno radujem, jer u suštini, tokom protekle tri decenije zajedničkog života, postali smo prava i jedinstvena porodica – “ porodica na dobrom glasu “ kako bi to rekli tradicionalnim izrazom, ili možda i „porodica dobrih glasova“?“

Koliko je hor Barili rigorozan po pitanju izbora ko u njemu može učestvovati i koji su kriterijumi za izbor članica?

„Kao dirigent, od prvog dana sam uspostavila, poštovala i težila dostizanju najviših profesionalnih standarda. Istovremeno je Hor otvoren za sve članice koje poseduju ritmički i melodijski sluh, koje često nisu muzički obrazovane, ali koje steknu muzičku pismenost kroz višegodišnji studiozan rad. Za ostanak u Horu, od presudnog značaja je da zavole horsko pevanje, usvoje pravila horske discipline i da se međusobno poštujemo. Nadam se da smo svi zajedno, kroz protekle decenije delovanja, dostojno uzvratili poverenje svom gradu koji nas je osnovao i imenovao ustanovom kulture, pod imenom slavne Požarevljanke i svetske umetnice, imenom koje obavezuje na trajanje i kvalitet dostojan tradicije srpske kulture.“