„Ja ne znam da jašem.

 Ne znam ni da se borim.

 Bog je onaj koji će me voditi i pomoći mi.“

 

Malo je žena imalo značajniju ulogu u srednjevekovnoj istoriji. Uglavnom bi iz senke, preko muškaraca, pokušavale da ostvare svoje ambicije. Neke od njih su od nesposobnih muževa pravile velike državnike. Druge su, nasuprot, uništile mnoge perspektivne karijere. Vrlo retko je žena imala bitnu ulogu u upravljanju državom, a da komanduje vojskom u bitkama, to je bilo potpuno nezamislivo.

Upravo to je 1428. godine od zapovednika francuskog grada Orleana, koga su opsedali Englezi, tražila jedna neugledna i nepismena seljančica. Tvrdila je da je imala vizije Boga i svetaca koji su joj govorili da je njen zadatak da pomogne Francuzima da oteraju Engleze i da se Šarl VII kruniše za kralja Francuske.

JOVANKA ORLEANKA 6931

U tom trenutku je to izgledalo skoro nemoguće. Već skoro sto godina je trajao rat između Engleza, koji su polagali pravo na francusku krunu i Francuza, koji su bili razjedinjeni, pa je i među njima samima besneo građanski rat. Kada je pokrajina Burgundija otvoreno prešla na englesku stranu, francuski dofen (prestolonaslednik) Šarl se našao u beznadežnoj situaciji. Englezi su ređali pobedu za pobedom a francuska vojska je bila potpuno demoralisana. Malo ko je u tim trenucima bio optimista ali je mlada seljanka Jovanka bila uporna u svojim tvrdnjama o vizijama. Nemajući kud, francuski zapovednik reši da je pošalje dofenu Šarlu.

Kako su glasine o Jovanki do Šarla stigle pre nje same, to je ovaj odlučio da isproba njenu vidovitost. Preobukao se u bednog građanina, a postavio svog najboljeg saradnika da bude prestolonaslednik. Jovanka je na neobjašnjiv način shvatila prevaru i pronašla Šarla u gomili ljudi iako ga nikada ranije nije videla i poklonila mu se do zemlje. Odmah je ostavila jak utisak na svu aristokratiju.

Za neke svetica, za druge veštica, bila je poslednja slamka spasa Francuzima, koji su bili pred porazom u ratu.

Šarl ju je poslao da povede vojsku u oslobađanje Orleana. Iznurenim Francuzima je neobični novi komadant vratila samopouzdanje. Potpuno demoralisanoj vojsci, Jovanka je svojom harizmom i verom da ju je Bog poslao da oslobodi Francusku dala želju i snagu da se hrabro suprotstave okupatoru. Preko noći, ratna sreća se preokrenula. Francuzi, oduševljeni novim vođom, osvajaju Orlean.

JOVANKA ORLEANKA 6931

Tako je Jovanka dobila nadimak Orleanka  (fr. Jeanne d`Arc). Poneseni tom neočekivanom pobedom, nastavljaju dalje i oslobađaju Rems, u kome se njihov vladar Šarl VII kruniše za kralja. Od poražene i razjedinjene nacije, Francuzi postaju ponovo moćni. Od prestolonaslednika bez nade da će ikada postati kralj, Šarl VII postaje jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Francuske. Uspeo je osloboditi Francusku od Engleza, reformisao je vojsku i centralizovao državu.

JOVANKA ORLEANKA 6931

Stogodišnji rat Francuza i Engleza imao je kao prekretnicu pojavu seljančice sa božanskim vizijama.

Kada su 1430. godine Burgundi napokon zarobili Jovanku Orleanku, kralj Šarl nije učinio apsolutno ništa da je spase. Do tada je Jovanka već imala puno neprijatelja, i to ne samo kod Engleza i njihovih saveznika već i kod ljubomorne francuske aristokratije. Šarl VII je prvo mogao da je otkupi pre prodaje Englezima. Zatim nije ni pokušao da je razmeni za mnoge engleske zarobljene plemiće. Na posletku, nije ni na silu probao da je oslobodi iako je njegova vojska bila u velikom naletu.

Jednostavno rečeno, kralj Šarl VII se prema devojci koja mu je donela toliko uspeha poneo kao najgora muška svinja.

Jovanki Orleanki je suđeno pred većem od 37 sudija. Optužena je kao lažni prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Ona je na suđenju izjavila da nije ubila nijednog protivničkog vojnika, već da je samo sprovodila Božje naredbe i da je duhovno vodila svoju vojsku. Osuđena je na smrt. Spaljena je u svojoj dvadesetoj godini, tačno u podne 30. maja 1431. na gradskom trgu u Ruanu, pred masom ljudi.

JOVANKA ORLEANKA 6931

Da bi se nekako izvadio, Šarl VII je 1456. godine, kada je već pobedio u Stogodišnjem ratu, pokrenuo postupak za njenu rehabilitaciju. (TRT MILOJKA)

Posle ispitivanja nekih svedoka i pregleda celokupnog materijala, presuda je bila poništena i Jovanka je bila rehabilitovana.

Katolička crkva ju je 1920. godine proglasila za sveticu. Danas se smatra za jednog od najpopularnijih svetaca u Rimokatoličkoj crkvi.

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments