Sektorske mere koje su nedavno najavljene kao mogućnost, vrlo brzo bi mogle da postanu i realnost. Prema našim informacijama, u Nemanjinoj 11 ozbiljno razmišljaju o tome kako dodatno da pomognu deo privrede vezane za turizam, a koji je do sada i najdirektnije pogođen.

Izvor „Blic Biznisa“ kaže da je ekonomski paket mera, koji je država donela solidan, ali da u slučaju ugostitelja i oblasti turizma gde sve stoji i gde se zna da još sigurno nekoliko meseci neće raditi kapacitetima potrebnim za opstanak, nikako nije i dovoljan.

„Isplata minimalca jeste dobra, ali je malo tri meseca kako je predviđeno. Isto je i za moratorijum na kredite. Sporan je i uslov za dobijanje pomoći, od maksimalno 10 odsto otkaza jer su mnogi bili prinuđeni na mnogo više otpuštanja od toga. Takođe, krediti za likvidnost jesu dobri, ali su nam potrebni i za investicije“, kaže naš sagovornik.

„Očekujemo da bi do kraja ove nedelje krizni štab za ekonomiju mogao da donese neke dodatne sektorske mere za turizam i još nekoliko najpogođenijih privrednih grana, poput hotelijera i ugostitelja, kaže za “Blic Biznis” Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA).

Naime, predstavnici ovih industrija dobili su, kako sami kažu, “punu podršku države”, koja ima razumevanje da su turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo najugroženije delatnosti u aktuelnoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa. Njihova aktivnost, pa samim tim i prihodi, praktično su na nuli od uvođenja vanrednog stanja, a država je, sa najvišeg nivoa, kako tvrde, izrazila želju da pomogne.

Zahtevi

Kako navode naši izvori, glavni zahtevi turističkih radnika, hotelijera i ugostitelja bili su da im se, osim već predstavljenih ekonomskih mera, omoguće i dostupniji krediti, sa otplatom od tri do pet godina, za obrtna sredstva i investicije, a ne samo za likvidnost, kao i produžetak moratorijuma na kredite i lizing.

Takođe, traže da im se omoguće i dodatne fiskalne mere u vidu produžene isplate bruto minimalne zarade, pošto smatraju da je ova sezona praktično izgubljena.

“Tražimo nešto nalik državama u regionu, bruto plate za sve zaposlene u narednih 12 meseci, oslobađanje od poreza i doprinosa u tih 12 meseci, moratorijum na kredite do kraja 2020. i povoljne kredite za rad, ne samo za likvidnost”, ističu predstavnici turističkih agencija i tur operatera.

Hotelijeri kažu da su im najveći problem krediti, jer većinu investicija realizuju upravo na taj način, pa od države očekuju da im pomogne u pregovorima sa bankama.

“Država je spremna da pomogne i turističkim agencijama, ail bi one svoje aranžmane trebalo ove sezone da orijentišu ipak prema domaćim destinacijama, da pokušamo da spasemo sezonu. U planu su i kampanje za promociju domaćeg turizma”, kaže nam jedan hotelijer i dodae da očekuju da dobiju i određeni prioritet prilikom dodele kredita iz Fonda za razvoj, ili makar olakšice u vidu mogućnosti da otpuste više od 10 odsto radnika.

Niko u Evropi, pa i svetu, ne može da predvidi kada će biti završena zdravstvena kriza, samim tim ni koliko će trajati njene ekonomske posledice. Pojedine države počinju da se otvaraju, ali su glavne destinacije, poput Italije i Španije, još daleko od kraja. Otud i procena mnogih poznavalaca da do kraja godine ne možemo očekivati ozbiljan priliv gostiju.

Autor: BlicBiznis

 

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments