Na teritoriji Gradske opštine Kostolac u planu je izgradnja postrojenja za preradu guma. Tim povodom redakcija POPORTALA kontaktirala je obe strane problema poznatijeg kao „Spalionica guma“. Dok se građani plaše zagađenja, predstavnici kompanije Power of Nature objašnjavaju dobrobiti ovakvog postrojenja.

Razgovor smo obavili sa gospodinom Arsenijem Savićem iz Kostolca, koji prilično neblagonaklono gleda na izgradnju ovog postrojenja u Kostolcu iz sledećih razloga:

Kostolačko postrojenje za reciklažu guma: strah bez osnova ili još jedan zagađivač ? 42255
Arsenije Savić

„Na teritoriji Gradske opštine Kostolac već postoje dve termoelektrane, to su TEKO A i TEKO B, postoji pepelište, znate da postoji traka koja transportuje ugalj – sve su to već postojeći zagađivači. Ako uvedemo još jednog novog zagađivača postavlja se pitanje u kakvom ćemo mi onda ekosistemu živeti i na koji način će to da utiče na kvalitet života u Kostolcu a znamo već da živimo u ekološki ugroženom području. Nije ovo novina u Srbiji da se ovakve stvari događaju. Prosto, građani su sumnjičavi. U poslednje vreme se grade mini hidroelektrane, nekakve spalionice. Što se tiče požarevca bila je najava da će se graditi spalionica medicinskog otpada pa su se i tu građani pobunili. Sasvim je prirodno da su se sada i kostolčani pobunili, a tiče se i požarevljana jer smo mi deo celine. Opravdano su građani zabrinuti zbog čitave situacije jer, pre svega, ne stoji ni poverenje u te tzv. izvođače radova, odnosno nosioce projekta zato što to nije neki reciklažni centar za preradu gume. To je topionica guma, odnosno spalionica. Odvaja se žica od gume,i ona se zatim topi. Nus pojava će biti čađ, a nama u Kostolcu je već dosta postojeće čađi pa nam samo još ta čađ fali.

Takvo postrojenje kao nus proizvod stvara metan, dioksine. Tako da su građani opravdano zabrinuti. Već znamo šta bi ti izvođači rekli, a to je da se radi o zagađenju koje stvara jedan šporet „Smederevac“. Prosto, ko bi u tu priču poverovao kada se radi o nečemu što se topi i što se pali. I to guma.

Prosto, Više niko od ni od građana ovde što se tiče naše gradske opštine a mislim i grada Požarevca ne veruje da se ovde bilo šta odlučuje. Na lokalu odlučuju kako im se servira sa strane i to svi znaju. Mi ne znamo ni ko stoji iza te kompanije. Poznato je da se pojavi nekakva strana firma a onda vidimo da su tu umešani i neki domaći igrači i da je pozadina „prljava“ u smislu da postoji sprega kompanija koje grade mini hidroelektrane i vlasti, tako mislimo da postoji i sada sprega između vlasti i spalionica u negativnom smislu.

Fabrika ne bi trebala da se izgradi tamo gde već postoje brojni zagađivači.“

 

KOSTOLAČKO POSTROJENjE ZA RECIKLAŽU: STRAH BEZ OSNOVA

Kostolačko postrojenje za reciklažu guma: strah bez osnova ili još jedan zagađivač ? 42255
Predrag Brajović vođa projekta izgrednje postrojenja za ekološku reciklažu guma Power of Nature u Kostolcu

„U svima nama razumljiv je strah pred nečim nepoznatim i onim za šta verujemo da nas može ugroziti. To je prirodan čovekov osećaj, onaj koji nas u životu čuva. Ali, šta kada se neosnovano brinemo, budući da imamo netačne informacije, lažne vesti ili premalo znanja o razlogu našeg brige?
Takav je slučaj sa ovim sadašnjim pristupom pojedinaca predviđenom privrednom projektu u Kostolcu. Tamo se, u njemu, ne pravi nikakva spalionica, već pirolitičko POSTROJENjE ZA EKOLOŠKU RECIKLAŽU GUMA i plastičnog materijala. I to je prva i najvažnija informacija, koja onu netačnu ispravlja. Reciklaža znači da će se gume, naročitim tehnološkim postupkom, prerađivati nazad u sirovinu od koje su nastale. A od čega se prave gume? Od nafte najpre, i ona je osnovni proizvod u ovom postrojenju za reciklažu.
Reciklaža je najpoželjniji ekološki i ekonomski proces, jer se brine da sve ono što smo iskoristili opet vrati u upotrebu, pri tome ne stvarajući zagađenje. Ona je ekonomski racionalna mera a ekološki pobednička. Na žalost, Srbija daleko zaostaje za razvijenim zemljama u ovim pristupima, pa ne prečišćava ni svoje otpadne vode niti reciklira svoje kućno smeće, a isto tako nehatno tretira i plastični otpad koji stvaramo. Pretpostavimo da u Srbiji ima 3.000.000 automobila, i da oni svake četiri godine promene sve četiri svoje automobilske gume, koje su, recimo, desetak kilograma svaka. Tu nastaju planine otpadnog materijala, koji stoji negde i trune i mrvi se.
Pirolotička tehnologija za ove “planine” guma dala je rešenje: u jednom potpuno od sredine zatvorenom, izolovanom procesu, bez prisustva kiseonika a na visokim temperaturama, gume se tope, i različitim stepenima i načinima dalje tehnološke obrade vraćaju u ono iz čega su nastale: naftu, benzin, pojedina ulja, granulate fine plastike koji su industriji dalja sirovina za izradu od atletskih staza do gumenih odbojnika za parkiranje, čelik iz guma. Stvaraju li se garež i gasovi? Ovaj proces je zatvoren od spoljne sredine, i gasovi koji se u njemu stvore pogone velike pirolitičke reaktore za topljenje guma, oni su gorivo, izvor visoke toplote koja je procesu potrebna. U ovoj tehnologiji sve se iskoristi a otpada i zagađenja nema, oni su ispod granica ekoloških EU normativa.
Ko koristi ovu tehnologiju? Sve razvijene zemlje i regioni sveta. U Kostolcu treba da se montira potpuno novo postrojenje istovetne tehnologije koju je njen proizvođač montirao u Insbruku u Austriji, u Engleskoj, Brazilu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kakva je pirolitička tehnologija? Superiorna, toliko da je nemački hemijski gigant BASF pre nedelju dana uložio daljih 160 miliona evra za razvoj pirolitičkih postrojenja u Nemačkoj.

Šta na pirolitičku tehnologiju kaže EU? Ona je forsira a trenutno se nastoji da se razvije i tehnologija za pirolitički tretman biomasa, za šta EU daje podsticaje.

Koliko zagađuje okoliš jedno ovakvo pirolitičko postrojenje? Faktički nikoliko, verovatno manje od svakog srpskog neuređenog kućnog ložišta na koje se zimi grejemo. Napokon, odobrenje za izgradnju pirolitičkog postrojenja država je već dala postrojenju u Žabarima, znači prihvatila pirolitičku tehnologiju, tako da bi Srbija, u narednom periodu, trebalo da dobije bar dva od potrebnih pet-šest postrojenja za reciklažu guma.
Šta Kostolac može ovim postrojenjem da dobije? Recimo, na desetinu novih radnih mesta, plaćene lokalne takse i poreze i najsavremeniju ekološku tehnologiju.

Šta Srbija dobija? Pa, dobija makar deo rešenja za planine onih iskorišćenih a bačenih automobilskih guma.

Šta svi mi dobijamo? Čistiji i bolji vazduh, jer svaki proizvod iz pirolitičkog postrojenja za ekološku reciklažu guma ima daleko manji uticaj na životnu sredinu budući da je dobijen u procesu ‒ od prikupljanja otpadnih sirovina do njihove prerade i vraćanja krajnjih proizvoda i polufabrikata industriji ‒ koji ima daleko manji tzv. carbon footprint, to jest emisiju gasova koji utiču na zagađenje atmosfere i njeno zagrevanje.
Svi mi kao društvena zajednica mora da menjamo naše navike i pristupe kako bismo sačuvali vlastitu zemlju, jedinu koju imamo. U tome nam pomažu nove tehnologije i nova znanja. Pred njima je uvek bilo otpora, ali one su uvek na kraju pronalazile svoj put. Kostolačko postrojenje za ekološku reciklažu guma jeste deo tog procesa koje nas čini boljima, i kao državu, i kao lokalnu zajednicu, a nas učesnike njegovog nastanka čini odgovornijima.“

U Kostolcu, u prostorijama Narodne stranke ovim je povodom potpisana Platforma za zajednički nastup svih subjekata koji se protive izgradnji fabrike za pirolizu guma.

 

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments