Svaka povreda ume da poremeti mnoge planove i intenzivnije fizičke aktivnosti odloži na duži period. Mnogi sportisti, ali i rekreativci imaju tendenciju da se što brže vrate na teren ili u teretanu, što potpuni oporavak može samo da odloži na duži vremenski period.

Slično je i sa svim drugim pacijentima koji bi što pre da uspostave stari životni ritam, mada to nije uvek realno s obzirom na ozbiljnost povrede ili samih godina u kojima se pacijent nalazi.

Svaka povreda zahteva adekvatan oporavak koji mora da traje određeno vreme, da bi telo nakon toga normalno funkcionisalo i pravilno odgovaralo na sve fizičke aktivnosti.

Kako izgledaju lečenje i oporavak od različitih povreda i na šta bi trebalo da obratite pažnju,objašnjavamo u nastavku.

#1 Oporavak nakon ugradnje endo-proteze (veštački kuk)

Ugradnja proteze zahteva hirušku intervenciju kojom se glava i vrat butne kosti seku i zamenjuju cementnom ili bezcementnom protezom. Poželjno je da nakon ovog postupka rehabilitacija počne u što kraćem roku, kao i da tokom svog trajanja bude pod strogim nadzorom terapeuta.

Proces rehabilitacije počinje izvođenjem vežbi u krevetu, i postepeno se intenzivira ustajanjem iz kreveta uz oslonac na njega.

Nakon izlaska iz bolnice, preporuka je da se terapija nastavi u nekoj od specijalizovanih banja, mada je prihvatljiva opcija i oporavak kod kuće ili u ordinaciji. Takva rehabilitacija
podrazumeva pre svega kinezi-terapiju, ali su u opticaju i druge vrste terapija (elektro, laser
ili magnet).

Prilikom oporavka od operacije kuka pacijentu mnogo znače pomagala kao što su štake i adapteri za toalet. Kada su u pitanju pomagala za kretanje koja funkcionišu slično kao invaldiska kolica, cena varira u zavisnosti od modela i funkcija, ali ova pomagala značajno
olakšavaju pacijentima oporavak u ranim fazama nakon operacije, zbog čega ih je dobro imati u slučaju operacije kuka.

#2 Lečenje i oporavak nakon preloma i skidanja gipsa

Prelomi ili frakture su najučestaliji u zimskom periodu, mada opšte pravilo ne postoji – uvek su mogući kada nedostaje pažnje, bilo u teretani prilikom vežbanja, ili pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Postoje dva načina lečenja preloma – operativno i neoperativno. Svaki pokušaj nameštanja kostiju i vraćanja u prvobitni položaj zahteva rendgenološku dijagnostiku, dok je kod otvorenih preloma potrebno hiruški zbrinuti ranu i uvesti u upotrebu antibiotike zbog moguće infekcije kosti.

Brzina oporavka zavisi od težine preloma kosti i mesta na kome se prelom dogodio.

Ukoliko su u pitanju pršljenovi, butna kost ili karlica, zarastanje traje oko 12 nedelja. Treba napomenuti i to da je oporavak od preloma znatno brži kod mlađih ljudi, pa period zarastanja
može da bude i duplo kraći nego kod starijih ljudi.

Ukoliko je u pitanju oporavak podlaktice, za zarastanje kosti je potrebno između šest i osam nedelja, dok ključna kost, fibula i metatarzalna kost zahtevaju između četiri i šest nedelja za zarastanje.

Kada se gipsana imobilizacija skine neohodno je nastaviti lečenje fizikalnom terapijom koja treba da ojača deo tela u kome je došlo do preloma, i adekvatno ga oporavi od povrede.

Izuzetno je važno pratiti instrukcije fizioterapeuta koji pruža detaljne instrukcije u vezi sa fizikalnom terapijom, a ovaj period oporavka se dešava po njegovim nadzorom, što
garantuje da oporavak teče u skladu sa svim pravilima kada je oporavak od preloma u pitanju.

Lečenje i oporavak nakon povreda - kako izgledaju i koliko traju? 27222

#3 Oporavak od uganuća zgloba

Padovi često rezultuju uganućem skočnog zgloba, a ukoliko je pad teži, može doći do delimičnog ili potpunog cepanja ligamenta. Oporavak zavisi od težine uganuća – najčešće je potrebno imobilisati zglob longetom na dve, tri ili četiri nedelje ili se odmah primenjuju
tretmani i fizikalne terapije.

Fizikalna terapija uključuje ultrazvuk, laser, magnet, krio masažu, interferentne struje i slično. Posebni programi u okviru terapije su namenjeni bržem zarastanju ligamenata.

#4 Oporavak nakon preloma kuka ili ramenog zgloba

Postoje pacijenti koji ne mogu biti operisani kada dođe do preloma kuka ili ramenog zgloba,a uzroci su najčešće starost i potencijalni rizik od uvođenja u anesteziju, mada uzrok može biti i neko specifično oboljenje.

Ipak, fizikalna terapija može da pomogne ovim pacijentima da premoste nezgodan period, jer uz pravilno izvođenje vežbi podstiče stvaranje pseudo-zgloba, kojim se prevazilazi smanjena funkcija oštećenog zgloba. Terapijom se na taj način povećava mobilnost pacijenata, a to podrazumeva mogućnost da sami obavljaju dnevne aktivnosti i samostalno se kreću.

Ovakvo stanje bi se moralo održavati redovnim vežbama, koje potvrđuju da je fizikalna medicina znatno napredovala, budući da značajno pomaže pacijentima kod ozbiljnih preloma, čak i kada uslovi ne dozvoljavaju hiruške zahvate.

Oporavak od bilo koje povrede
podrazumeva i zdrav način života, kvalitetne namirnice, boravak u provetrenim prostorijama i sve ono što utiče na dobar osećaj u organizmu.

 

 

3 1 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments