Od  trenutka kada se u naše živote uselila reč „tender“ ništa više nije isto. Naše oči drugačije vide svet, grad, ulicu, naše se poimanje realnosti, prema opštoj teoriji relativiteta, pretvorilo u paralelnu realnost, drugačije se gradi, drugačije sat otkucava vreme, čak se i sarma kuva na drugačiji način.

Elem, ta famozna reč na engleskom označava ponudu. Tender je dakle isto što i ponuda. Onda ide obrazloženje da su to ponude u slobodnom javnom nadmetanju itd, sve nešto nerazumljivo i tako ozbiljno, da običan svet odmah odustane od razmišljanja i vrati se na normalan životni režim u kome se bori da shvati kako da preživi sledeći dan i da li su izvršioci zaista neophodni na ovu krizu.

Elvis je milozvučno pevao: Love me Tender, ali to se nikako nije odnosilo na ponude u javnom nadmetanju, već se radi o pridevu koji u prevodu znači: nežno.

Dakle, ako bismo spojili nespojivo, Elvisa, sarmu, nežno i tender dobili bismo papazjaniju koja nema ama baš nikakvo značenje. Zato, zaboravimo sada sarmu, to ćemo kada budemo računali srednju vrednost mesa, kupusa, začina i potrošene struje, a to se, znamo svi, radi kada malo zahladni.

Držimo se ovog termina koji nam svima ulepšava živote. Sad će neko reći da to nije istina i da su tenderi živa zbrka, ali ne! Razmislite. Stanite! Prst na čelo. Poenta i jeste u razmišljanju.

Tome služi tender. (I prst.) Dok se on raspiše, dok se pravno uokviri u svoje tri obavezne faze, dok se objavi, rastumači, dok se prijave zainteresovani, pa dok se sve to razmotri, odluči ko je dao najpovoljniju ponudu, ode 6 do 8 meseci, možda i godinica, a za to vreme može, brat bratu, baš lepo da se razmisli, proračuna, iskombinuje i da se donese prava odluka. Nema veze što se čeka. Pa gde mi inače i žurimo? Kome je žurba dobro donela? Setimo se samo istorije, kad god Srbin žuri i ishitreno donosi odluke, ode nečija glava.

Da je kum Vujica prvo raspisao tender, Karađorđe bi doživeo duboku starost. Ovako, Miloš po kratkom postupku, dela Vujice, objasni kumu ko kosi ko vodu nosi, a Vujica bez pardona aber Nikolici, udri po kumu, izvini kume, rek’o Miloš. A Milošu tender, iliti ponuda, po srpski, ni na kraj pameti. To bi se čekalo još stotinu ljeta i Srbija nikada ne bi dobila državnost. Njegovo je geslo bilo: preko preče.

Nema naokolo bliže. Sa tenderima je ovo drugo – naokolo bliže. I u pravu su zakonodavci. Sve onako po pravu i zakonu. Sad, znamo svi da je pravda malčice spora, ali i, kažu, dostižna, te tako mi ni nemamo pravo da sudimo, čuj mene, sudimo, htedoh reći: razmatramo odluke parlamenta, jer je, znamo i to, parlament zbir najmudrijih srpskih glava.

Da rezimiramo, tender se tako zove, jer je stari srpski običaj, još iz doba Nemanjića da se anglosaksonske reči koriste za čist račun i dugu ljubav. Ponuda mu dođe nekako prosta reč. Kao da si ponudio mito, ne daj bože. Ili sarmu, a da prvo nije išla supa.

Zato, živi bili naši tenderi, ne bi li nas naučili redu i pameti, a najviše onome što nikada nismo niti ćemo imati, a to je strpljenje, koje je,  majka mudrosti. Nestrpljiv smo narod, u toj meri da čak i kada čitamo blogove gledamo da to zbrljamo na brzaka, pa da onda tražimo falinke, a ne da razmislimo ima li to smisla ili se ovaj što piše „mlati“ da ispadne pametan.

Tenderski rečeno, ponudite vi bolje rešenje, ako ga imate, a ne samo da kritikujete, popunite čitko i jasno dokumentaciju, predajte i čekajte. Ako ste zaista tako briljantni, nema šanse da ne dobijete na tenderu, nego kvalitetom i cenom budite bolji od drugih. Stop!

Kvalitet i cena su obično na različitim krajevima metra, drugim rečima, kvalitet je skuplji od bofla, ali vi, tako iskusni, spustite malo, čisto da se zna da imate dobru volju. Kvalitet da ostane isti! Nemoj da bi se fušerilo! I onda mirna bačka. Ili, kako bi se na starosrpskom reklo: Love me Tender.

Autor: L.Likar

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments