Potraga za Platonovom fantazijom

           

Sećate li se kada se pročulo da se kalendar drevnih Maja završava 21. decembra 2012. godine? Koliko je samo neznalica razumelo da će tog datuma nastupiti kataklizma koja će okončati ovaj svet!? Uzalud su potomci Maja i ozbiljni naučnici tvrdili da je to samo kraj jedne epohe i početak nove, što bi za Maje, u stvari, bio dan veselja i radosti (nešto kao što je za nas Nova godina). Moderan čovek XXI veka izgleda da ima veći strah od kataklizmičkih događaja i masovnog uništenja od „zatucanog“  starovekovnog čoveka.

Mada, kako su počele ove male boginje da haraju i odnose milione života, izgleda da nećemo ni taj Sudnji dan da dočekamo…

A koliko je tek zamlata opčinjenih uništenjem čitave civilizacije za jedan dan, koji danas tragaju za Atlantidom.

MIT O ATLANTIDI 6492

To je legendarno ostrvo koje je izmislio starogrčki filozof Platon da bi lakše objasnio svoje učenje.

Prema Platonu, Atlantida je bila lepo veliko ostrvo, veliko kao Libija i Azija zajedno (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta, a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) i nalazilo se sa one strane Heraklovih stubova (Gibraltara).

Starim Grcima je Sredozemno more bilo ceo poznati svet, tako da su Gibraltar doživljavali kao kraj sveta, a prostor sa druge strane (Atlanski okean) je za njih bio isto što i za nas neka potpuno nepoznata galaksija.

Na tom zamišljenom ostrvu, koje je, navodno, postojalo 9 000 godine pre Platona (znači, pre oko 11 i po hiljada godina) živela je jedna vrlo razvijena civilizacija. To je bila plodna i bogata zemlja, koja je davala dve žetve godišnje. Stanovništvo se bavilo zemljoradnjom, stočarstvom i zanatima. Kopali su i topili rude. Najcenjeniji metal je bilo zlato, koga je bilo u izobilju i jedan (izmišljeni) metal orihalk, koji se mogao naći svuda po ostrvu.

U sredini ostrva nalazila su se dva izvora: jedan s hladnom i jedan s toplom vodom. Oko njih su stanovnici izgradili bazene za kupanje, od kojih su neki bili pokriveni. Postojalo je više gradova i tri pristaništa. Zemljom je uz pomoć 10 careva upravljao Atlas (ili Atlant, div iz grčke mitologije koji se borio protiv Zevsa. Zato je osuđen da večno drži nebeski svod na svojim leđima). Sastajali su se svakih 6 godina i donosili zakone i sudili.

Stanovništvo je uživalo u sreći i bogatstvu i sve bi bilo lepo, da njihovi carevi nisu zaratili protiv ostatka sveta. Vojsku ostatka sveta su predvodili Grci, a na njihovom čelu su bili Atinjani. U strahovitoj bici, Grci su pobedili. U jeku najžešćih bitaka, zatutnjali su strašni zemljotresi i Atlantida je potonula u more.

Zevs je rešio da kazni Atlantiđane i zauvek uništi Atlantidu. Atlantida je potonula u „jednom danu i jednoj užasnoj noći“.

Eto, to je ta bajka koju je Platon izmislio da bi na primeru opisao svoje filozofske stavove, koje bi vam mnogo bolje objasnio neko stručniji od pisca ovog teksta.

Ako bismo se držali samo istorije, jasno je ko dan da 9 000 godina pre Platona nije bilo ni grčke civilizacije, ni Atinjana da bi ratovali protiv neke države u Atlanskom okeanu, gde nikada nisu ni zalazili.

I sam Platon bi se sigurno nasmejao kada bi znao da će  2 500 godina posle njega biti puno ljudi koji veruju da je Atlantida stvarno postojala.

 

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments