Kada se popnete na krov Lešterske – Sopotske grede, tu na ušću Mlave u Dunav, pred vama puca pogled na dve doline, Stišku s leve i Moravsku s desne strane. Od Starog Kostolca Lešterska greda se prostire sve do Despotovca i svuda je kopan ugalj. Kažu da se greda uzdiže iz Senjskih rudnika sve do kostolačkih rudnika. Gde god pogledate, svuda je istorija prožeta savremenim energetskim postrojenjima, isprepletano i nerazmrsivo.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: P.Jovanović

Iznad nekadašnjih rudnika, sazidana dalekih dvadesetih godina prošlog veka, nalazi se i Crkva Svetog Đorđa u Starom Kostolcu, koju je izgradio brodovlasnik Dragutin Todić da kao čuvar i pastir obe doline čuva u veri i nadi ovaj narod. Ona je svedok vremena, nicanja energetskog Kostolca i promene zemljopisnog izgleda obe ravnice.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: P.Jovanović

Prvo su s desne strane nastale elektrane, čiji odžaci paraju nebesa, a potom i s leve strane, a Lešterska greda kao kičma drži ovog diva. U Stiškoj ravnici nastala su nova brda, odlagališta, a nestale plodne njive pred moćnim mašinama koje vade ugalj. Do njih je arheološko nalazište Viminacijum i sve tu na pedesetak kilometara kvadratnih vri od energije prošlosti, sadašnjosti, a i budućnosti.

Kako je živeti s ugljem, strujom, njihovim blagodetima i njihovim usudima, najbolje pokazuje život meštana Starog Kostolca, kojima je rudarstvo u rodoslovu. Sa ovog brda kao na dlanu vide se kop „Drmno“ i termoelektrana „Kostolac B“. Noću liči na svemirski grad u dolini.

– Mi smo i nagrađeni i osuđeni da živimo sa ugljem i od njega – kaže Nikola Njegić, čovek koji je odrastao u rudarskoj koloniji i kome su generacije radile i rade u elektroprivredi.

– Ovde su seljaci odložili motike još pre 148 godina i prihvatili se krampa i jame, danas bagera i turbina. Naši životi su muzejski eksponati, jer ovde je sve počelo.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: P.Jovanović

Gore kod crkve otkopavaju drevni grad Braničevo, dole Viminacijum, pod Lešterskom gredom su jame odakle se vadio ugalj. Uspomena koliko hoćete, ali i nadanja, jer se gradi nova elektrana – kaže Nikola.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: P.Jovanović

Pored porte crkve nalazi se arheološko nalazište gde se iskopavaju ostaci Malog grada, odnosno kasnije Braničeva, koji je bio sedište episkopije, a kasnije i mitropolije Ohridske arhiepiskopije.

– Po Braničevu je dobila naziv cela regija, a istraživanja koja radimo govore da naseobina datira iz praistorije – kaže arheolog Dragana Spasić Đurić.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: P.Jovanović

To je bio grad sa koga su se kontrolisali svi zemaljski putevi sa istoka na zapad, vodeni putevi Dunava i drumski, posebno rimski, koji je išao od Braničeva brdskim vencem Sopotske, odnosno Lešterske grede prema jugu. Vidite koliko istorijskih lokaliteta postoji upravo ovde od Golupca, Rama, Viminacijuma, Braničeva, Malog Grada do Marguma i srednjovekovne tvrđave Smederevo. Sve je ovde počinjalo i završavalo se, a moj je životni san da završim iskopavanje Malog i Velikog grada upravo u mom Starom Kostolcu – kaže Dragana.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: P.Jovanović

Emocije su prisutne kod naših sagovornika. Selo pamti svoj uspon i svoju istoriju. Za to su „krivci“ Đorđe Vajfert i Dragutin Todić. I jedan i drugi ostaviše u amanet energetsku budućnost Kostolcu. Jedan podiže rudnike, drugi zadužbinu crkvu, i od jednog i od drugog se živi. Drugačije ne bi moglo.Tu u podnožju Leštera, kao arterija istočne Srbije teče Mlava, reka života ovih ljudi, i uliva se u modri i uobraženi Dunav.

Donji deo sela pamti poplave ove nepredvidive reke, ali su podizanjem Đerdapa podignuti nasipi, pa se lakše živi. Ipak, kada se Dunav izliva, i ovaj deo sela biva poplavljen. Ali Lešter ih kao magnet veže za ovaj prostor i retko ko se odselio.– Živi se skromno, prema mogućnostima, i ovde ne bi mogli da vekuju oni koji ne umeju da trpe i da se malim stvarima raduju – kaže Zlatko Jovanović.

– Selo je puno mladih ljudi, što samo govori da ovde namerno budućnost stanuje. Mi smo ovde kodirani na ugalj jer su svi moji preci radili u rudniku – kaže Jovanović.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: EPS Energija

I njegov komšija, poznati tribun ovog sela, priznaje da su njegovo selo i istorija najlepši temelj za život s identitetom.– Mi smo navikli na to „guranje“ istorije i sadašnjosti – kaže Dragiša Perić, penzioner termoelektrane i žitelj Starog Kostolca.

– Nama je istorija namenila tu energiju od uglja i mi živimo sa time, opasani blokovima termoelektrane „Kostolac B“. Trpimo se međusobno, jer jedni bez drugih ne možemo. Dole je kolonija i ona je svedok vremena koga bi trebalo da sačuvamo, da se napravi muzej, jer to je poslednje što je ostalo od Vajferta. Ovde je zasijala sijalica još 1903, kad je cela Srbija još bila pod lojenicama. Mi smo dobili prvu biblioteku kada su i veliki gradovi, krajem 19. veka.

I zaista, dole u Koloniji žive većinom useljene porodice izbeglica u tri zgrade nekadašnje uprave rudnika. Uz pomoć međunarodnih donacija čine se napori da se te porodice isele iz zgrada, a da se potom odredi dalja sudbina zgrada. Zgrade su potpuno oronule i nisu više za stanovanje, ali ih ne treba rušiti. Ovaj deo sela mogao bi da postane muzej energetike i rudarstva. To bi bilo pravedno prema prošlosti. Tu je nadomak zgrada i poslednji ulaz u rudarsku jamu.

Na Lešteru budućnost namerno stanuje 14651
Foto: P.Jovanović

Ona je zazidana i tu je postavljeno spomen-obeležje. Na njemu svake godine polažu vence predstavnici ogranka „Kostolac“ i grada Kostolca za Dan rudara. Gore, pored crkve je spomen kosturnica branioca iz Velikog rata. Sve spomen do spomena. Ovde istorija, sadašnjost i budućnost ne miruju, podjednako su osnova života ovih ljudi, a sve skopčano sa ugljem i strujom, energijom života. Kako kaže sveštenik Petar Ražić, ovde se život poštuje dokle god trošiš đonove cipela.

Autor: EPS Energija/Pripremio: Novica Antić

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments