Manastir Zaova se nalazi na samom izlasku iz šume, oko jedan kilometar od glavnog puta.  Predanje kaže da su braća Pavle i Radul, vlastelini u ono doba, imali najmlađu sestru Jelicu koju su mnogo voleli i posvećivali joj pažnju. Pavlova žena, ljubomorna na tu ljubav i pažnju, odlučila se na strašni scenario. Prvo mu je zaklala sokola i konja, a zatim hladnokrvno ubila sopstveno dete u kolevci, a krvave noževe podmetnula zaovi ispod jastuka. Otišla je kod muža, Pavla i za te jezive zločine optužila njegovu sestru Jelicu. Pavle je poverovao ženi, koju je narod nazvao „kučka Pavlovića”, i naredio da se sestra veže konjima za repove i rastrgne.

Legenda kaže: Tamo gde joj je po predanju pala brada, nastao je manastir Bradača, gde joj je pala ruka – manastir Rukumija, tamo gde su joj pale oči nastalo je duhovno zdanje Sestroljin u kome se leče slabovidi, a na mestu gde je pao Jeličin trup, nastao je manastir Zaova. Prema verovanju, ovu svetinju sagradio je sam knez Lazar. A negde stoji da su Zaovu možda sazidala Jeličina braća, ako su zaista postojali kaoo znak pokjanja ua. Kako god, u narodnoj tradiciji ovaj manastir se vezuje za Lazarevo doba.

Predanje još kaže da su se Jeličine suze i šapat „provlačili” kroz šumu oko manastira, pa su tako kod Zaove nastali izvori Šopot i Suzine. A njena zla snaja – „kučka Pavlovica”, kaže legenda, teško je bolovala punih devet godina. Greh ju je izjedao, molila se Bogu za oprost, pa je na kraju mužu priznala zločin. Pavle ju je rastrgao konjima isto kao sestru Jelicu.

U Braničevu se veruje da je narodni pevač pesmu „Bog nikome dužan ne ostaje” ispevao na osnovu ovog istinitog događaja iz doba kneza Lazara.

Crkva Zaova je zidana u moravskom stilu bez kubeta i sa krstom u osnovi. Pored crkve nalazi se zvonik. Manastir se prvi put pominje u turskim zapisima iz 1467 godine.Više puta rušena obnovljena je za vreme Milosa Obrenovica.

Živopis i freske uradio je Živko Pavlović, 1849 god, za vreme vladavine Aleksandra Karadjordjevića, kao samouki slikar u ono vreme veoma tražen i cenjen a čiji je daleki potomak i slikarka Milena Pavlović-Barili. Freske su očuvane u celosti.U samoj crkvi se nalazi Jeličin grob koji je zazidan a iznad njega se nalazi freska koja predstavlja njeno rastrzanje sa četiri bela konja.

Pored manastira su dva izvora lekovite vode. Jedan je blizu a drugi je u šumi iznad.

Ispred manastira Zaova postavljen je i improvizovani bunar želja. Veruje se da se, uz Jeličin blagoslov, svaka želja ispuni. U manastirskoj crkvi se nalazi i uzidan grob za koji se smatra da pripada Jelici, a iznad njega je na fresci prikazano kako je četiri bela konja rastržu na četiri strane sveta.

4 6 votes
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments