Alergijske bolesti poslednjih godina poprimaju pandemijski karakter, a svest o njihovom na zdravlje nije na dovoljno visokom nivou. Koliko su alergije važne, pokazuje i višedecenijsko postojanje Evropske akademije za alergologiju i imunologiju (EAACI), najveće neprofitne organizacije u ovoj oblasti, čiji je član i naša zemlja, ,naglašava alergolog profesor dr Vesna Tomić-Spirić iz Klinike za alergologiju i imunologiju

U Evropi čak 150 miliona ljudi ima neki oblik alergije, od toga sto miliona alergijski rinitis, najčešće alergijsko obolenje, a 70 miliona astmu. Astma je, inače, najčešća hronična bolest kod dece, a 90 odsto ih je alergijskog tipa.

Na šta se mora obratiti pažnja kod sezonskih alergija?

– Svaka biljna vrsta ima kalendar cvetanja i oslobađanja polena. Od februara do maja cveta drveće, pa je tada koncentracija ove vrste polena najveća. Na primer, sedam do deset dana u prvoj polovini aprila se javlja polen breze u ogromnim koncentracijama, a u junu lipa. Preosetljivost može da se ispolji i na jovu, lesku, hrast, topolu, na svaku biljnu vrstu koja je registrovana na polenskoj karti. Merne stanice gradova i regiona u Srbiji jasno pokazuju, za određeni period godine, aktuelne vrste i koncentracije polena u vazduhu, zavisno od vegetacije i klimatskih prilika. U Vojvodini je dominantna ambrozija. Pacijenti su najčešće polisenzibilisani, što znači da su istovremeno senzibilisani na veći broj alergena, različite polene, kao i grinje i plesni. Kada ima vetra i sunca polenova zrna se veoma brzo šire. Kada je kiša padaju na zemlju, što smanjuje koncentraciju i tada su tegobe obično manje ispoljene. Ako se u vreme polenske aktivnosti javi kijanje, svrab i crvenilo očiju i suzenje, počne uporan kašalj praćen teskobom u grudima i gušenjem, obavezno treba posetiti lekara. Pogotovo ako se simptomi ponavljaju sezonski, svakog proleća, leta ili jeseni. Veliki broj pacijenata, koji nisu polisenzibilisani, ima tegobe tokom cele godine.

Kako se dijagnostikuje i leči alergijski rinitis?

– Primenjuje se kožno testiranje, takozvani „kožni priktest“, na unutrašnjoj strani podlaktice, kao i drugi testovi. Ukoliko se potvrdi preosetljivost na inhalacione alergene, počinje terapija antihistaminicima i kortikosteroidima, koji se stavljaju u nos u vidu nazalnog spreja. Antihistaminici su efikasni kod kijanja, svraba i pojačane sekrecije, ali slabije za zapušen nos. Uz lekove, sprovodi se i alergen specifična imunoterapija, to je primena alergenske vakcine u cilju izmene imunskog odgovora na alergen. Ima i preventivno dejstvo u sprečavanju i odlaganju astme. Praktično, utiče se na smanjenje simptoma bolesti i potrebe za lekovima. Imunoterapija je najvažnija preventivna, jer sprečava preosetljivost na nove alergene i teže oblike bolesti.

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments