Najveća počast srpskom vojniku: Kapitalno delo o gubicima u Velikom ratu

Društvo Vesti

Promocija kapitalnog projekta „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu arhivske građe Vojnog arhiva“, održana je danas u Domu Vojske Srbije u Beogradu.

Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta, Nikola Selaković, istakao je da je to otkrivanje do sada najvećeg spomenika srpskom vojniku, najvećem heroju Velikog rata, najvećeg sukoba koje je čovečanstvo do tada zapamtilo.

FOTO TANJUG / MINISTARSTVO ODBRANE, JOVO MAMULA /

„Upravo je svojom inicijativom, kao ministar odbrane, današnji predsednik i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić podržao ovaj projekat, osposobio nadležne institucije svime onim što je bilo potrebno da se realizuje i ugledao svetlost dana. I kao da smo čekali čitav jedan vek da obavljamo mnoge odavno zaboravljene ili skrajnute nacionalne zadatke – popisati naše žrtve u Velikom ratu i jednom za svagda zatvoriti usta onima koji žele da opovrgnu istinu da je malena Srbija svojim žrtvama sebe uzvisila i pokazala čitavom svetu, kako to Njegoš kaže da ‘boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka'“, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, u Velikom ratu je pobedio srpski vojnik, ne zato što je bio obučeniji, ne zato što je bio bolje naoružan, već iz dva razloga – Prvo zato što je bio najizdržljiviji, a drugo što ga je od svih njegovih protivnika krasio neuporedivo jači moral.

I upravo je moral ona vrednost na kojoj se zasniva snaga vojske u odsudnim momentima njenoga delovanja i kako to u svojim uspomenama kaže veliki vojvoda Živojin Mišić – nekada nije važno da li si fizički jači i tehnički opremljeniji, nego da pravu stvar uradiš u pravom momentu i na pravi način, naveo je Selaković.

Ističe da je danas taj momenat, momenat da mnoge prave stvari radimo na pravi način. Zato danas promivišemo ovo kapitalno delo i stojimo ponosni pred svojim precima, izvinjavajući se onima čija imena još tu nismo upisali i dajemo sebi zadatak da u periodu pred nama, ta imena dopišemo, nađemo i klasifikujemo i objavimo, kazao je Selaković.

FOTO TANJUG / MINISTARSTVO ODBRANE, JOVO MAMULA /

Govoreći o značaju projekta, on je istakao da ovaj poduhvat nije izdavački poduhvat godine, decenije, već izdavački poduhvat veka, jer je uspeo da sačuva od zaborava 322.778 imena i prezimena naših slavnih predaka, slavom ovenčanih srpskih vojnika i njihovih komandanata, koji su u bitkama govorili ne napred nego za mnom i prvi svojim primerom pokazivali šta su spremni da žrtvuju za čast i slobodu otadžbine.

Izaslanik predsednika Republike je na promociji, kako je saopšteno, objavio i inicijativu koju je predsednik Vučić pre nepuna tri meseca pokrenuo upravo sa jednim od tri istorijska instituta u Srbiji – da više od 20 godina posle NATO agresije, budemo prvi put odgovorni u poslednjih 100 godina i popišemo sve žrtve koje su pale u NATO agresiji.

Takva inicijativa je pokrenuta i na tome se već radi.Ali nisu to samo žrtve NATO agresije, to su i ratovi devedesetih i tu imamo obavezu i prema sinovima svoga naroda i otadžbine čija imena ne smeju da ostanu zaboravljena. Ono čemu bi se radovali svi koji su popisani ovde i njihove seni jeste da vide Srbiju koja se uzdiže sa kolena, da vide Vojsku Srbije koja više ne ukida svoje institucije starije od jednog veka, već jača postojeće, uspostavlja nove i obnavlja stare, rekao je Selaković.

Radovali bi se, naglašava, da vide i vojsku koja je najopremljenija u prethodnih nekoliko decenija, da je Srbija danas jedina država u ovom regionu u kojoj se u prvih šest meseci ove godine više dece rodilo nego u istom periodu lane, radovali bi se da vide da postoje oni koji se svim silama, kao što su i oni za Srbiju ginuli, danas za Srbiju bore i za nju žive, naglasio je Selaković

Naveo je da imamo još mnogo toga da uradimo, ali je važno da smo počeli, a najvažnije da ne odustajemo.

Rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik doc. dr Goran Radovanović podsetio je da je u odnosu na brojnost populacije, Srbija u Prvom svetskom ratu imala najveći procenat stradalih, kako među vojnicima, tako i u civilnom stanovništvu.

Projekat je realizovan u Vojnom arhivu od 2013. do 2018. godine. Popis žrtava rata koji ni u kom slučaju nije završen, sadrži imena svih srpskih građana stradalih u Velikom ratu bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, naglasio je general Radovanović.

On je dodao da Vojni arhiv ostavlja mogućnost da se predmetna baza u budućnosti dopuni novim podacima iz drugih arhiva iz zemlje i inostranstva.

Zahvalio je svima koji su učestvovali u izradi ovog kapitalnog projekta, naročito predsedniku Vučiću i ministru odbrane Aleksandru Vulinu koji su podržali i pomogli njegovu realizaciju.

Ovo kapitalno delo predstavili su akademik prof. dr Mira Radojević, prof. dr Aleksandar Životić i pukovnik dr Miljan Milkić, koji su govorili o izazovima sa kojima su se susretali tokom rada na njemu, kao i o značaju tog izuzetnog istraživačkog napora koji je projekat prodrazumevao.

Projekat, kako se moglo čuti, sadrži lične podatke, vreme i mesto stradanja, vojnu jedinicu kojoj je žrtva pripadala i sam izvor podataka, što podatke čini proverljivim, i na taj način, prvi put u domaćoj istoriografiji imamo utvrđen precizan spisak stradalih, u kome je postojanje i stradanje svake žrtve dokumentovano.

Autor: Mondo

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *