Početak rata na Pacifiku

 

Gde ćete ovog leta na more? Ima li lepšeg turističkog mesta na svetu od Havaja? Ne znam, nisam bio tamo ali kažu da nema!

Izgleda da se na Havajima svi opuste, pa čak i oni koji ne bi trebali. Odmah pored glavnog grada ove američke države, Honolulua, nalazi se vojna baza idiličnog imena – Perl Harbor (Biserna Luka). Krajem 1941. godine rat je već dve godine besneo u dalekoj Evropi a ova luka na potpuno drugom kraju sveta je više ličila na turističko odmaralište nego na vojnu bazu.

Vojničke dužnosti su zanemarivane, pripravnost je na najnižem stepenu, pa na Havijima smo, pobogu… Sunce, pesak, more, ko će još da misli na eventualnog neprijatelja koji je hiljadama milja daleko.

Tokom 1940. i 1941. godine SAD su bile na velikoj raskrsnici: da li ući u rat na strani Velike Britanije a protiv nacističke Nemačke ili ne. Jaka izolacionistička struja u SAD-u se trudila da do kraja sprovede staru politiku „Amerika Amerikancima“ i da se ne meša u sukobe ostatka sveta. Trezvenim Amerikancima je bilo jasno da će taj sukob, pre ili kasnije zakucati na njihova vrata. U jesen 1941. godine vođeni su pregovori između SAD-a i Japana. I dok su se Amerikanci uludo nadali da će postići sporazum, Carstvo Izlazećeg Sunca se uveliko pripremalo za rat. Dok su pregovarači odugovlačili, Carska mornarica je isplanirala iznenadni napad.

Sredinom novembra velika flota je isplovila iz japanske luke na Kurilskim ostrvima na severu Pacifika i po najgorim uslovima krenula na istok. Bez ikakve radio-veze, da ih budući neprijatelj ne bi otkrio, šest nosača aviona, dva bojna broda, dve teške i jedna laka krstarica, devet razarača, osam tankera i dvadeset i tri podmornice su se kretali ka svom cilju.

Otkako je ratovanja, bilo je i špijuna. Ali nikada niko nije radio toliko loše kao američki špijuni na početku II svetskog rata. Nisu imali pojma o japanskim planovima i nisu ni primetili da se ovolika sila sprema da krene na njihovu bazu.

Osim obaveštajne sužbe, potpuno je zakazala i mornarica, koja je Perl Harbor više smatrala za odmaralište nego za najbitniju luku Pacifičke flote.

I dok su američki mornari uživali u idili Havaja, japanska flota se približavala po užasnim uslovima severnog Pacifika. Orkanski vetrovi su bacili u more na desetine mornara pre nego što su stigli na 275 milja severno od Perl Harbora. Admiral Nagumo je svakodnevno slušao Radio Honolulu, ne bi li čuo bilo kakav znak da Amerikanci očekuju napad. Sve što je čuo bila je muzika za igru…

U nedelju, 7. decemra 1941. godine, u 6 sati ujutro poleteo je prvi talas napada od 190 japanskih aviona. 45 minuta kasnije dva američka vojnika na radaru vide ovu ogromnu eskadrilu i to prijavljuju nadređenima. Međutim, dobijaju odgovor da to nije bitno. Tog nedeljnog jutra mornari u Perl Harboru polako ustaju i ne slute šta ih čeka. Samo jedna četvrtina protivavionskih mitraljeza ima posadu a ni oni nemaju municiju. Avioni na obližnjim aerodromima su postavljeni jedan uz drugog, na zadovoljstvo napadača. U luci su usidreni osam bojnih brodova, dve teške i šest lakih krstarica, trideset razarača, četiri podmornice i puno drugih pomoćnih brodova.

U 7 časova i 40 minuta japanski avioni napadaju bombama i torpedima nepomičnu Pacifičku flotu. Nastaje užas! Za nekoliko minuta ponos američke mornarice se pretvorio u zastrašujući prizor vatre i dima.

NAPAD NA PERL HARBOR 1980

Brodovi su bili lepo poređani, tako da su ih uvežbani japanski piloti lako pogađali. Još lepše su bili poređani avioni na aerodromima, pa su skoro svi uništeni na zemlji.

Drugi talas je usledio oko sat vremena kasnije i dovršio je započeto. Tog nedeljnog jutra je američka mornarica bila tako osakaćena da je izgledalo da se nikada neće oporaviti. Osamnaest najvećih brodova je potopljeno ili tako oštećeno da će mesecima ili godinama biti van upotrebe. Uništeno je preko 200 aviona. Ukupno je više od 2300 Amerikanaca poginulo a oko 1200 je ranjeno. Kada je posle nekoliko meseci izvučem bojni brod „West Virginija“, pronađena su tela trojice mornara koji su ostali zarobljeni u utrobi broda i imali dovoljno vazduha, vode i hrane za još 16 dana pre nego što su umrli. Japanci su u ovom napadu izgubili samo 29 aviona.

Admiral Nagumo je odlučio da ne šalje i treći talas aviona jer bi to značilo preveliko izlaganje riziku njegove flote. Pogrešio je jer nije mogao da pretpostavi da su Amerikanci baš toliko nespremni i nesposobni da se brane. Vratio se u Japan kao veliki pobednik.

Decenijama Amerikanci prikazuju ovaj napad bez objave rata kao nečasni, što je delimično tačno, ali pri tom zaboravljaju svoju nesposobnost da otkriju planove protivnika i očekuju njegov napad kada je bilo izvesno da će do njega doći. Jedini logičan odgovor SAD-a je bio objava rata Japanu. Iako im je najveći deo Pacifičke flote bio uništen, sreća u nesreći Amerikanaca je bila da nijedan od tri nosača aviona nije bio u Perl Harboru u trenutku napada. Za pet meseci će se pokazati da su upravo ovi brodovi presudni u novom načinu pomorskog ratovanja.

 

            Uskoro: Bitka za Midvej

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments