NEĆU NI O CECI NI O JELCI!!!

POSLEDNJA VEST Posmatrač

Neću da pišem o Ceci, neću o jelci, neću o magli, zagađenju, deponiji, hoću o nečem lepom u ovom gradu koji se naslonio na tri reke, a ni jednu nema.

Lepo je to što su trotoari popločani i što su nastale nove zelene površine. Postavljene nove korpe za otpatke, baš lepo. Ipak, fale zaštitni stubići. Kako sad to? Opet nešto ne valja?! Ma ne, nego, prosto poludeh od ovih koji prelaze kolima preko tek iznikle trave, pa razrovaše i napraviše mini njive od zelenih površina! Nema prijatelju, ovde ako ‘oćeš da sačuvaš moraš da ogradiš, nije ti ovo Švajcarska. Dostavni kamioni moraju ispred glavnog ulaza u prodavnicu da se nacrtaju, rasklatiće ove kocke na trotoarima (nema to veze sa kockama na Trgu Republike u Bg-u). A onda mene policajac zaustavi i pita što sam se zaustavila tu i tu kad lepo piše… Pa gde si, bre, čoveče, kad ti onaj pravi prvu brazdu i razvaljuje hortikultnu celinu? Gde si tamo, tamo gde je problem. Ja nisam problem. Ušla sam kod Kineza da kupim nekome poklon od 100 dinara, jer sam tako u mogućnosti. Idi tamo pa ‘vataj one što turiraju i cepaju gume pri polasku, što voze 130 kroz Čede Vasovića, oni što od gradskih bašti oko zgrada napraviše blatnjave lične parking prostore, jer ovamo se svuda plaća.
Lep je centar, lepo uređen, zaista! Onda krenem u posetu prijateljima kod kojih davno nisam bila, nije moglo kolima, a daleko su. E, pa ne može ni sad kolima, posebno kad je mokro vreme, nema asfalta u ulici, nego tamo negde parkiraš, pa pešaka. Često im nestaje voda, nije im još uvedena kanalizacija, prodavnica na dva kilometra, stigla im opomena od izvršitelja – nisu platili vodu, dug 5000, prete popisivanjem…
Odem do groblja (Novog, gle ironije!), okrenem glavu da ne vidim lepo ograđenu deponiju.
Krenem za Beograd, okrenem glavu da ne vidim deponiju koja se preliva na glavni drum, tik uz zgradu moderne televizije.

Kažu: nije deponija nego reciklažni centar, izvinite, ali baš liči na deponiju?
Krenem novom obilaznicom, kese mi se lepe za šoferku, drveće i žbunje i sav okoliš kao posle nuklearnog rata.
A htela sam o nečem lepom…

avatar
300
  Prijavljujem se  
Obavesti me o