Digitalizacija je zavadila Republički geodetski zavod i javne beležnike. Dok u katastru tvrde da se izvod iz lista nepokretnosti može izvaditi elektronski, notari ne prihvataju takva dokumenta i smatraju ih nevažećim. Zbog klinča dve državne institucije ispaštaju građani koji su se vratili ispred šaltera.

Borko Drašković, direktor RGZ, tvrdi da beležnici opstruišu digitalizaciju, koja je jedan od prioriteta Vlade Srbije.

– Iako je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova pre dve godine propisao da javni beležnici, kao i preduzetnici i pravna lica upisana u registar geodetskih organizacija mogu izdavati izvode iz katastra koji imaju istu važnost kao da ih je izdao RGZ, oni to ne priznaju – objašnjava Drašković za Novosti.

– Oni traže da im klijenti isključivo donesu papirni dokument po koji oni moraju da dođu u RGZ. To je maltretiranje i klasičan primer birokratskog lanca, u kom građani glume kurire i elektronski dokument pretvaraju u papirni, koji će notari ponovo preneti u digitalni.

Drašković napominje da 50 odsto građana dolazi u katastar da bi izvadilo list nepokretnosti. On ističe i da je, zbog nemara javnih beležnika, RGZ morao da otvori 16 šaltera širom Srbije, jer je povećana aktivnost prodaje nepokretnosti posle vanrednog stanja. Sve bi to, kako kaže, moglo da prođe mnogo jednostavnije da notari poštuju zakon.

Notari teraju ljude da bacaju na taksu minimum 1.250 dinara! 36504

Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, međutim, tvrdi da se njima stranke i ne obraćaju za izdavanje izvoda iz katastra.

– Mi imamo direktan pristup izvodima koji su potrebni za naš posao. Štampamo ih i ulažemo u spise predmeta – kaže Cvejić. – Javni beležnik ne može da izdaje izvode iz katastra, jer nema propisanih uslova, kako da ga overi, u kom formatu da ga izda i koliko da ga naplati. Kad Vlada Srbije propiše uslove za izdavanje, mi ćemo to onda raditi.

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti predviđeno je da se uslovi izdavanja izvoda bliže urede podzakonskim aktom, ali na taj propis se čeka dve godine.

Cvejić kaže da ne znaju ni kako bi sud to cenio u eventualnom postupku ukoliko bi se osporavala takva isprava. Takođe, u slučaju povrede propisa javni beležnik odgovara celokupnom svojom imovinom za pričinjenu štetu.

Prvi čovek javnih beležnika podvlači da se bez potrebe stvara tenzija oko ovog slučaja.

– Građanin nema potrebe da uzima list nepokretnosti za poslove koje obavlja kod beležnika i tako pravi sebi dodatne troškove – navodi Cvejić. – A ako mu treba za građevinsku dozvolu, opština koja ima pristup katastru pribavlja ga po službenoj dužnosti.

Cvejić navodi da javni beležnici podržavaju digitalizaciju i da je Geodetski zavod na tom polju učinio dosta i olakšao posao i njima i strankama, ali da instistiraju na doslednoj primeni propisa.

Više o ovoj vesti možete pogledati OVDE

Autor: Blic

Foto: rgz.gov

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments