U januaru će biti publikovan priručnik koji će nastavnicima dati konkretne savete kako da u nastavne planove i programe unesu predavanja o rodnoj ravnopravnosti.

Kada su stručnjaci Instituta za psihologiju i Centra za studije roka i politike Fakulteta političkih nauka istraživali stavove učenika o rodnom nasilju, svaki peti dečak u osnovnoj i srednjoj školi složio se sa stavom da je ponekad opravdano lupiti devojci šamar. Skoro dve trećine devojčica odgovorilo je da je „devojka koja oblači prekratke suknje i tesne majice sama kriva ako je neko napadne”. Osim toga, veliki broj dečaka u završnim razredima osnovne i srednje škole složio se sa stavom da osobe homoseksualne orijentacije zaslužuju nasilje. Pored njih, i trećina nastavnika u osnovnim i srednjim školama smatra da homoseksualci ne bi trebalo da predaju u školama.

Međutim, istraživače je ipak ohrabrila činjenica da je trećina učenika rekla da bi o temi rodnog i partnerskog nasilja trebalo više da se govori u školi. Istovremeno, čak 75 odsto zaposlenih u osnovnim i 68 odsto zaposlenih u srednjim školama izrazilo je spremnost da učestvuje u stručnom usavršavanju na temu rodno zasnovanog nasilja i rodne neravnopravnosti.

Sve su to bili razlozi zbog kojih je Autonomni ženski centar početkom 2016. godine pokrenuo trogodišnji projekat „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje”, čiji je cilj bio da se poveća osećaj bezbednosti učenica i učenika u srednjim školama. Tanja Ignjatović, psiholog Autonomnog ženskog centra, ne krije zadovoljstvo zbog činjenice što je u poslednje tri godine ostvarena saradnja sa više od 400 nastavnica i nastavnika iz 30 srednjih škola sa teritorije Srbije. Zahvaljujući akreditovanom programu obuke „Zaštita žena i dece od nasilja u porodičnom kontekstu – uloga obrazovno-vaspitnih ustanova”, nekoliko stotina učenika srednjih škola u 15 gradova Srbije naučilo je važne lekcije iz rodne ravnopravnosti i prevencije partnerskog nasilja. Osim toga, u januaru će biti publikovan priručnik koji će nastavnicima dati konkretne savete kako da u nastavne planove i programe unesu predavanja o rodnoj ravnopravnosti.

– U školama se dosta govori o vršnjačkom nasilju, ali se neuporedivo manje priča o partnerskom nasilju. Nažalost, istraživanje Instituta za psihologiju i Centra za studije roka FPN takođe je pokazalo da je trećina devojčica u osnovnoj i petina učenica u srednjoj školi doživela da im dečaci ugrožavaju privatnost – vire u toalet ili svlačionicu. Seksualno uznemiravanje prijavila je svaka četvrta učenica osnovnih škola. Što su stariji, dečaci su ekstremniji u svojim stavovima i konzervativniji kada je reč o pogledu na rodnu ravnopravnost. Zato nismo hteli da čekamo reformu školstva, već delujemo proaktivno – ističe Tanja Ignjatović.

Odgovor na pitanje kako da tumačimo toliku učestalost rodnog nasilja u osnovnim i srednjim školama nije jednostran. Sigurno je, objašnjava naša sagovornica, da neki dečaci prisustvuju partnerskom nasilju i rodnom nepoštovanju u sopstvenom domu i to samo učvršćuje njihove rodne stereotipe.

– Dečaci i devojčice ne reaguju isto na nasilje i ponižavanje. Mnogi dečaci se identifikuju sa agresorom i reprodukuju nasilje. Međutim, neki od njih postaju zaštitnici majki i sestara – sve to zavisi od strukture ličnosti. Ali, kada u društvu imate vrednosni sistem koji nije dovoljno jasan i u kome se nasilje deklarativno osuđuje, a zapravo ga svugde ima – od rijalitija do parlamenta, onda je logično da se mladi okreću tvrdom patrijarhalnom obrascu, u kome je podela rodnih uloga prilično jasna. Zato je važno da u školi dobiju časove iz nenasilne komunikacije i rodne ravnopravnosti. Kada pokrenete tu temu, vi učenicima šaljete poruku da ste osoba od poverenja i da đaci mogu da vam se obrate za pomoć – naglašava naša sagovornica.

Ona zaključuje da u svakom srednjoškolskom predmetu postoji prostor za učenje – počev od srpskog jezika, preko sociologije, građanskog vaspitanja i psihologije, pa sve do biologije.

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments