Gradski odbor Pokreta obnove Kraljevine Srbije i monarhistički pokreti Požarevca, Srpsko kraljevsko društvo, Kraljevsko tehničko društvo i Udruženje kraljevina Srbija, su obeležili početak Prvog srpskog ustanka polaganjem venaca i prigodnim govorima na spomenik Vojvodama Petru Dobrnjcu i Milenku Stojkoviću.

Obeležen početak Prvog srpskog ustanka polaganjem venaca na spomenik Vojvodama Petru Dobrnjcu i Milenku Stojkoviću FOTO 14990
Foto: POKS Požarevac

Petar Todorović Dobrnjac je bio vojvoda u Prvom srpskom ustanku. Sin trgovca Teodora Vlahovića. Imao je i dva brata, kneza Stevana Teodorovića Dobrnjca i trgovca Nikolu Teodorovića Dobrnjca. Vlahovići su poreklom iz Crne Gore. Došli su na teritoriju Srbije sa prostora grada Kolašin za vreme Velike seobe Srba u XVII veku.

Rodio se 1771. godine u požarevačkoj nahiji, u selu Dobrnju kod Petrovca na Mlavi. U mladosti je bio hajduk neko vreme, a potom je održavao imanje i trgovao. Karađorđe je od ranije znao za Petra. Pozvao ga je da se priključi u borbi protiv Turaka. Godine 1804. bio je buljubaša (zapovednik čete) pod Milenkom Stojkovićem. 1805. godine učestvovao je u boju na Ivankovcu protiv Hafiz-paše, posle koje ga je Sovjet proglasio bimbašom (zapovednik nad 1000 ljudi) i vojvodom.

Obeležen početak Prvog srpskog ustanka polaganjem venaca na spomenik Vojvodama Petru Dobrnjcu i Milenku Stojkoviću FOTO 14990
Foto: POKS Požarevac

Milenko Stojković (Kličevac, 1769 — Bahčisaraj, posle 1831) je bio srpski komandant i vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka.

Milenko Stojković se rodio u selu Kličevcu 1769. godine, od oca Stojka i majke Stevane. Bio je prvo od troje dece koju su imali njegovi roditelji. Drugo dete je bila Milenkova sestra (ime joj se ne zna), koju je uzeo za ženu Turčin Ujezin Kesedžić, rodom iz Vidina. Treće i poslednje dete Stojka i Stevane bio je Živan, od Milenka mlađi najmanje 10 godina. Ima indicija da je bio kličevački sveštenik.

Milenko je još kao dečak učio i izučio terzijski zanat (krojač narodnog odela), verovatno u obližnjem manastiru Nimniku, gde se i opismenio. Kasnije, uz pomoć roditelja, a još više novcem zeta Ujezina koji je živeo u Smederevu, otvorio je moderan terzijski dućan. Radnja mu je lepo napredovala, tako da je često „išao u Peštu po espap”.

Još kao momak, u vezi sa jednom mladom Turkinjom, dobio je sina. Pošto je majka deteta umrla, prihvatila ga je njegova sestra i njen muž Ujezin, koji svoje dece nisu imali. Po konačnom oslobođenju Smedereva, Ujezin je otišao iz Srbije (u Vidin), a Milenkova sestra se sa Milenkovim detetom vratila u Kličevac. Iako zvanično nepriznato, dete, kome su dali ime Đuka, dobilo je prezime Stojković (a ne Milenković, po ocu). U pitanju je Đuka Stojković, knez knežine Ramske posle Drugog srpskog ustanka. U braku sa Milenijom, ili možda Milevom, Milenko je imao dva sina, Milana i Ivana, i najmlađu kćer — Milenu. Milan i Ivan su bili učenici Velike škole u Beogradu od njenog osnivanja 1808. godine

Obeležen početak Prvog srpskog ustanka polaganjem venaca na spomenik Vojvodama Petru Dobrnjcu i Milenku Stojkoviću FOTO 14990
Foto: POKS Požarevac


0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments