OBIČAJI NA DAN HRISTOVOG ROĐENJA: Mir Božiji, Hristos se rodi

Kultura

Proslavljanje praznika Hristovog rođenja obiluje verovanjima i običajima. Ovaj dan provodi se u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu sloge i molitvene radosti.

Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.

Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin Božji. Veruje se da ona kući donosi mir i Božji blagoslov.

Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, oblači svečanu garderobu, popije čašu rakije i pristupa sečenju mladog stabla. U gradskim uslovima u domove se unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.

Polaznik (ponegde zvan i radovan, jer donosi radost i sreću u dom) omiljeno je dete ili čeljade u porodici. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: „Hristos se rodi!“ a domaćin odgovara: „Vaistinu se rodi!“

Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: „Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica…“. Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.

Ističući da Božić daje sveukupni smisao životu, protojerej Ljubivoje Stojanović, duhovnik Crkve Ružice i Kapele Svete Petke, podseća na lep običaj u pravoslavlju – mirboženje.

– Nije reč samo o pomirenju posvađanih, nego i unapređivanju međuljudskih odnosa u svim segmentima. To nije moguće sve dok je svako zatvoren u sebe i svoj interes, pristajući na podele koje dovode do nesagledivih sukoba. Mi smo sami opteretili svoj život odlukama da smatramo za neprijatelje čitave narode, vernike drugih religijskih zajednica ili pristalice drugačijih ideologija. U takvom stanju radost Božića ne može da nas oblagorodi i preporodi.

Stojanović opominje da bi svako od nas trebalo da izbaci iz sebe gnev, mržnju i zlobu, a pre toga strahove od drugih i drugačijih. Tek kad se to ostvari, počinje uzrastanje u ljubavi Božijoj, koju lično doživljavamo i zajedničenjem žive vere delimo jedni sa drugima, umnožavamo je u sebi i jedni sa drugima i tako se usavršavamo.

Ukoliko to izostane, biće to pokazatelj da nismo razumeli poruku Božića, i da smo sami sebe opteretili Irodovim strahom. Znamo dobro šta je Irod uradio sa vitlejemskom decom samo da bi sačuvao svoj presto, i to osuđujemo, ali u svojoj svakodnevici činimo isto sve u strahu od drugog i drugačijeg, umišljajući da tako „Bogu službu činimo“. To nije dobro i zbog toga je važno i potrebno da baš na Božić sve svoje mržnje i strahove prevaziđemo i zauvek odbacimo kao nehrišćanska i neljudska stanja – kaže Stojanović.

Protojerej Ljubivoje Stojanović

On poručuje da bi svi trebalo da imamo zajedničkog položajnika – Isusa Hristosa.

– Moramo da pokušamo da božićnu radost doživimo drugačije i da budemo otvoreniji, odgovorniji i iskreniji jedni prema drugima, posebno prema onima koje vidimo prvi put i onima sa kojima ne delimo isti vrednosni sistem i versko ili neko drugo ubeđenje. Pokušajmo na ovaj dan da sednemo prekoputa sebe i da razgovaramo. Sve dok izbegavamo razgovor sa sobom i znanje o sebi, mi smo lak plen različitim zavojevačima, osvajačima ali i samoproglašenim spasiteljima. Za nas hrišćane jedan je spasitelj – Hristos, koji se rodio u Vitlejemu kao stvarni čovek, ne prestajući biti Bog. To ne zaboravljajmo! – ističe Stojanović.

SRPSKO SVETO DRVO

Hrastovo drvo oduvek je važilo za simbol plodnosti. Ono u sebi čuva pojedine prethrišćanske elemente. Prema predanju, to je drvo koje su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badnjak predstavlja i samog Hrista, pa se zato često kaže da ovo mlado, za Srbe sveto drvo, dok razbuktava vatru na ognjištu, jarkim plamenom osvetljava ne samo naš dom, već i najmračnije delove ljudske duše, donoseći blagodet hrišćanskog mira i ljubavi.

PRAZNIK OD STARINE

Obeležavanje Božića na način na koji to čine Srbi nosi jasan pečat – prethrišćanstva.

– Obeležavanje praznika badnjakom, slamom, kvocanjem, žrtvovanjem praseta ili jagnjeta, česnicom, polaznikom i različitim vračanjima jeste praznik naše stare vere – zapisao je čuveni srpski istoričar religije i običaja Veselin Čajkanović. – Pored krsnog imena i Đurđevdana, naš najnacionalniji praznik Božić je pre svega i praznik kulta predaka. Srpski starinski praznik koji je prethodio hrišćanskom Božiću i koji je produžio da živi dalje u narodnim običajima i verovanjima bio je praznik iz kulta predaka – u slavu boga mrtvih. Razumljivo je, zato, što je ovaj praznik pored krsnog imena bio i ostao za sva vremena najpopularniji praznik u srpskom narodu.

BOGATSTVO OBIČAJA

Bogatstvo narodnih običaja razlog je zbog čega je Božić omiljeni praznik najvećeg broja pravoslavnih vernika, ali i svih koji poštuju srpsku tradiciju. Nepisano je pravilo da porodica Badnje veče obeležava okupljena oko badnjeg drveta za koje se smatra da u dom unosi sreću i spokoj, ali i opominje na praštanje i mirenje među zavađenima. Običaj je da se u seoskim uslovima badnjak seče u rano jutro. Po njega polazi domaćin, muška glava, koji ga pozdravlja rečima: „Dobro jutro, badnjače i čestit ti Božić.“ U mnogim delovima Srbije postoji običaj da se prvi iver badnjaka čuva, jer on donosi berićet u kući. U prostrtu slamu stavljaju se orasi, šećer, suvo voće i bombone za decu. U mnogim selima i danas je živ običaj vertepa ili koleda.

DOBAR ZNAK

„Ne daj bože vedroga Božića, ni oblačnoga Đurđevoga dana“, samo je jedno od mnoštva narodnih verovanja u vezi sa Božićem. Ovaj dan ima centralno mesto u zimskim svetkovinama, a etnolozi to vezuju i za novi početak godišnjeg ciklusa. Praznik Hristovog rođenja, za koji se smatra da koren vuče još iz najdublje slovenske prošlosti, uzima se kao idealan za početak nekog posla. Narod veruje da prvog dana praznika treba, makar simbolično, započeti neki posao ili poduhvat koji predstoji tokom godine. Uz to, smatra se da tokom praznika čovek treba da uradi pomalo od svega što voli, jer će onda to činiti i tokom cele sledeće godine. U mnogim delovima Srbije običaj je da se na drugi dan Božića obiđu njive, pašnjaci i torovi, i tako im se poželi svaki uspeh i berićet.

ČAROBNA ČESNICA

Dan pred praznik Rođenja Hristovog provodi se u postu i duhovnom smirenju. Skoro sve porodice u Srbiji na Badnji dan se okupljaju uz identičnu trpezu na kojoj su pasulj prebranac, riba, posna pita, crno vino… Badnje veče koje porodica proslavlja na okupu provodi se uz orahe, lešnike, suvo i sveže voće. Običaj je da se u slamu koja se posipa po podu kuće stave bombone, slatkiši i kocke šećera namenjene najmlađima.

Centralno mesto božićne trpeze u većini krajeva naše zemlje pripada – pečenici. Nju domaćica priprema na Badnji dan, a uglavnom je reč o prasetu ili jagnjetu. U nekim delovima Srbije, vađenje pečenice iz peći prati velika radost ukućana i veselje. Uz to, na stolu je i hleb – česnica. Traženje novčića u komadima česnice, omiljena je zabava najmlađih.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *