OPSADA LENJINGRADA

Čas istorije

Najveća opsada u istoriji

 

Kažu da Rusija nikad ne započinje ratove, ali ih uvek završava…

U doba carske Rusije, Petrograd, koji je 1703. godine osnovao car Petar Veliki, bio je veliki kulturni centar. Danas, kada ovaj prelepi grad nosi ime Sankt Peterburg, ceo centar grada je pod zaštitom UNESCO. Posle Lenjinove smrti, grad je dobio ime Lenjingrad ali je pod Staljinovom diktaturom sve više gubio značaj u odnosu na Moskvu. Čak je i u Drugom svetskom ratu Moskva za Nemce bila prioritet u odnosu na Lenjingrad.

Krajem leta 1941. godine, snage Trećeg Rajha nezadrživo su napredovale ravnicama Sovjetskog Saveza. Hitlerov plan je bio da se do kraja godine zauzme Moskva, pa je manje snage odvojio za severni sektor. Nemci nikada nisu ni pokušali da osvoje Lenjingrad već im je cilj bio da ga opkole i drže u opsadi dok se iznureni stanovnici ne bi predali. 8. septembra 1941. godine prekinuta je poslednja kopnena veza do opkoljenog grada.

Lenjingrad leži na obali Baltičkog mora. Istočno od grada je ogromno jezero Ladoga preko koga je zadržan dodir sa ostatkom SSSR-a. Sa severa su nadirali Finci, nemački saveznici. Na sreću Rusa, Finci su se zadovoljili samo vraćanjem teritorije koju su im Sovjeti okupirali dve godine ranije i odbili nemačke zahteve da napadnu Lenjingrad koji im je bio na dohvat ruke. Ova odluka je bila presudna da se i Nemci, koji su se nalazli južno, odluče za taktiku bombardovanja i iscrpljivanja grada.

Prve procene zaliha hrane su govorile da ih ima za nešto više od mesec dana. Na žalost mnogih žrtava, ispostaviće se da će opsada trajati više od dve godine. Prva zima je bila najteža. Mnogo više stanovnika Lenjingrada je umrlo od gladi i zime nego od nemačkih bombi. Odbrana grada je bila odlično organizovana, što se ne može reći za snabdevanje.

Usled izuzetno niske temperature, jezero Ladoga se toliko zaledilo da su preko njega Rusi kamionima dopremali hranu. „Put života“, kako su Rusi nazivali ovaj zaleđeni drum, bio je vrlo opasan za one koji bi njime krenuli. Usled nemačkog bombardobanja, led bi često pucao i odvodio u ledenu smrt one koji su dopremali namirnice u grad i civile koji bi pokušavali da se izvuku u suprotnom pravcu.

„Put života“ je bio nedovoljan za snabdevanje oko 3 miliona stanovnika Lenjingrada koji su se našli u okruženju. Tokom dugih meseci opsade, mnoge stravične scene su postale svakodnevnica. Grad koji se do tada ponosio svojim umetničkim bogatstvom, sada je umirao od gladi i zime.

„Savičevi su umrli. Svi su umrli. Tanja je sama.“,

reči su Tanje Savičeve, jedanaestogodišnje devojčice čiji je dnevnik postao simbol opsade Lenjingrada. Tanja je bila svedok smrti cele svoje porodice.

U avgustu 1942, zajedno sa 140 dece, Tanja je evakuisana iz grada. Svih 140 dece je preživelo … osim Tanje.

Procenjuje se da je tokom opsade umrlo oko milion stanovnika Lenjingrada.

            U januaru 1943. sovjetski vojnici su savladali moćne nemačke utvrde južno od jezera Ladoga i stvorili uski kopneni koridor. To je olakšalo stanje u gradu ali je stalno bombardovanje trajalo još godinu dana. Tek u januaru 1944. godine, Nemci su potisnuti iz južnih predgrađa Lenjingrada što je predstavljalo kraj užasnih muka stanovnika ovog grada, nezabeleženih u istoriji. Ukupno 872 dana trajao je ovaj pakao ali se bivša prestonica Rusije, iako na rubu totalnog uništenja, nije predala. Ljudi su verovali da neprijatelj nikada neće kročiti u grad, kao što nije ni do tada. Hrabrost branilaca Lenjingrada postala je legendarna i dala snage ostalim trupama Crvene armije da se iz početnog poraza izdignu i pobede nacističku Nemačku.

Vladimir Rajčić

Vladimir Rajčić

Autor kolumne "Čas istorije"
Vladimir Rajčić

Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)