„Predaja grada nije niti moje lično pravo,
 niti pravo bilo kog pojedinca koji u njemu živi,
 jer je naša zajednička odluka da poginemo svi zajedno
 a ne da spsemo svoj život.“
car Konstanrin XI Paleolog Dragaš

 

            Sigurno ste čuli za izraz „neosvojiva tvrđava“! To se moglo reći za Marakanu na kojoj Crvena Zvezda nije izgubila evropsku utakmicu od 1995. do 2006. Engleska reprezentacija je uvek igrala na Vembliju od otvaranja ovog stadiona 1923. i nije izgubila više od tri decenije. Ima, čak, i takvih devojaka…

Ako bismo u bukvalnom značenju upotrebili ovaj izraz, najbolje bi pristajao uz prestolnicu Vizantije. Konstantinopolis (Stari Sloveni su ga zvali Carigrad) je osnovao prvi vizantijski car, Konstantin Veliki u 4. veku n.e. Više od hiljadu godina njegove zidine su stalno dograđivane. Bogati vizantijski carevi nisu štedeli na sigurnosti „Drugog Rima“.

PAD CARIGRADA 1453. GODINE 5935

Mnogi smatraju da je Carigrad bio najjača tvrđava svih vremena.

Sredinom 15. veka od nekada moćne carevine ostalo je samo moćno utvrđenje oko glavnog grada i najbliža okolina. Izgledalo je kao ostrvce u ogromnom Otomanskom carstvu, koje je bilo u punom naletu kada je na presto došao Mehmed II, kasnije nazvan Osvajač. Carigrad mu je bio trn u oku. Od početka svoje vladavine počinje pripreme za osvajanje „neosvojive tvrđave“.

Sa druge strane je stajao vizantijski car, Konstantin XI Paleolog. Majka mu je bila srpska princeza iz dinastije Dragaša (Dejanovića), pa su ga zvali po majčinom prezimenu – Konstantin Dragaš. Po toj liniji bio je direktan potomak Nemanjića, tj. čukununuk kralja Stefana Dečanskog.

Prvi i poslednji viazantijski car su imali isto ime…

Zapadna Evropa tog vremena nije bila u mogućnosti da značajnije pomogne. Samo 2000 vojnika je stiglo kao pomoć, koji će se uz 5000 Vizantinaca suprotstaviti sili od preko 150 000 Turaka.

Početkom aprila 1453. g. je počela opsada koja će trajati skoro 2 meseca.

PAD CARIGRADA 1453. GODINE 5935

Najjača fortifikacija na svetu je bila okrenuta kopnenom prilazu gradu. Luku je štitio ogroman lanac, koji je onemogućavao invaziju sa mora, pa su zidine sa te strane bile manje. Prvi put u istoriji ratovanja je u značajnijem obimu korišćeno vatreno oružije. Turci su koristili i, za to vreme, čudo tehnike – top zvani Vasilevs, koji je đulad od 550 kg izbacivao na daljinu od 1600 m. Bez obzira na svoju monstruoznu veličinu, Vasilevs se pokazao kao vrlo neprecizan i nepraktičan.

PAD CARIGRADA 1453. GODINE 5935

Tokom opsade, Turci su napravili još jedan, do tad neviđen potez. Da bi ovladao zalivom Zlatni rog, koji je bio zaštićen masivnim lancem, Mehmed II je prebacio svoju flotu preko kopna. Hiljade radnika je napravilo put od nauljenih balvana i uz pomoć volova prevuklo brodove. Ni ovaj impozantni poduhvat nije imao veliki značaj jer su hrišćanski mornari bili mnogo bolje obučeni i sprečili napad sa mora.

Svakodnevno bombardovanje turske artiljerije polako je rušilo bedeme. Stanovništvo je stalno obnavljalo zidine i otkopavalo šančeve. Branioci, predvođeni hrabrim carem Konstantinom Dragašem odolevaju napadima brojnih Turaka, od neorganizovanih bandi koje su tu zbog pljačke, do elitnih janičara.

Međutim, u zoru 29. maja Turci su prodrli u grad. Konstantin je junački poveo poslednji, očajnički juriš u kome je i sam poginuo. Telo poslednjeg vizantijskog cara nikad nije nađeno, pa su za njegovu smrt vezane mnoge legende. Po zauzeću grada, nastala je velika pljačka, a pokolja nisu pošteđeni ni ljudi koji su se skupili u Crkvi svete mudrosti (Aja Sofija), koja je kasnije pretvorena u džamiju, a danas je muzej.

PAD CARIGRADA 1453. GODINE 5935

Mnogi smatraju da je pad Carigrada označio kraj Srednjeg veka. Veliki broj učenih ljudi iz Vizantije koji su pred Osmanlijama pobegli na zapad noseći sa sobom mudrost helenizma, biće jedni od začetnika pojave humanizma i renesanse.

 

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments