Broj požara na njivama u septembru manji nego prošle godine, ali i dalje jedan od načina koji veliki deo poljoprivrednika primenjuje. – Sa slamom izgori i do tri tone humusa po hektaru.

Kiša koja je padala nekoliko poslednjih dana malo je „ohladila” nesavesne sugrađane koji svake jeseni posle uklanjanja useva sa svojih njiva pale strnjiku i izazivaju požare. Pre nekoliko dana zbog paljenja ostataka useva nekoliko sati gorela je njiva u Moštanici pa se gust dim video i u okolnim naseljima, pa čak i delovima Sremčice. Ipak, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ove godine je zabeležen nešto manji broj požara na otvorenom u odnosu na prethodno leto i jesen.

– U toku septembra ove godine u Srbiji je zabeleženo 1.598 požara na otvorenom prostoru, što je ipak manje nego prošle godine kada se u istom mesecu dogodilo 1.915. Na teritoriji Beograda ove godine vatrogasci su na otvorenom ugasili 262 požara, a prošle 295 – navodi se u odgovoru MUP-a.

Ali kako će lepih dana biti još, a i onih zemljoradnika koji na ovaj način hoće da što brže i lakše „očiste” njive, u Ministarstvu zaštite životne sredine upozoravaju poljoprivrednike na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama.

– Loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Ovako uklanjanje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su predviđene visoke novčane kazne – kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Štete namernih paljenja useva su višestruke – visoke temperature koje se javljaju u toku požara uništavaju korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta i smanjuju njegovu plodnost, sadržaj humusa i uništavaju celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem.

Paljenje strnjike – rizik za ljude i imovinu 42670
Foto: P.Jovanović

– Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu, i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame. Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, uništavajući čitave eko-sisteme i zaštićena područja – objašnjavaju u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen-dioksida, najvećeg uzročnika efekta staklene bašte, imaju uticaj na klimatske promene zbog čega su sve češće ekstremne vremenske nepogode koje nepovoljno deluju na poljoprivredu. S druge strane, više prosečne temperature vazduha povećavaju rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.

Udružena kampanja ministarstava

Paljenje strnjike koje se još primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom „Ne pali strnjiku”.

Izvor: Politika

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments