Uvođenje platnih razreda u javnom sektoru najavljeno je za 2021, što znači da bi za osnovicu trebalo da bude uzeta minimalna mesečna zarada, koja se množi s koeficijentima za svako radno mesto. Ukoliko zdravstvena kriza opet ne odloži dovođenje u red plata u javnom sektoru, platnim razredima će biti obuhvaćeno više od 450.000 zaposlenih u ustanovama, državnim organima, javnim agencijama, školama i bolnicama. To praktično znači da bi za istu vrstu posla radnik, na primer vozač, bio isto plaćen nezavisno od toga da li radi u ministarstvu, opštini, školi ili nekoj državnoj agenciji.

Zarade u javnom sektoru u proseku su oko 20 odsto veće nego u privatnom, a 10 procenata su veće u prvom tromesečju ove u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna plata u javnim preduzećima u prvom kvartalu ove godine iznosila je 72.383 dinara, u javnom sektoru 66.936 dinara, u sektoru opšte države 65.194. Plate učitelja, s petim stepenom stručne spreme, u celoj Srbiji iznose 46.574 dinara, dok su plate nastavnika s fakultetskom diplomom 59.000 dinara.

Dok se plate zaposlenih u opštinama prilično razlikuju, te što je opština razvijenija, plate su veće. Prema informatorima o radu, koji se mogu naći na sajtovima nekolicine lokalnih samouprava, iako je objavljivanje tih podataka obaveza svih, predsednik opštine Novi Beograd ima platu 123.000 dinara, saradnik s višom stručnom spremom 47.180 dinara, a viši referent 36.000 dinara. Gradonačelnik Subotice mesečno zarađuje 110.000 dinara, stručni saradnik 49.629, a referent 32.000 dinara. Dok u Knjaževcu predsednik opštine ima platu od 97.752 dinara, a viši saradnik 39.161 dinar. U Trsteniku predsednik opštine zarađuje 91.186 dinara, viši referent 30.565, a saradnik 37.353 dinara.

U Ćupriji, Vranju, Paraćinu, Topoli, Novom Pazaru opštinski referent sa srednjom školom prima minimalac od oko 35.000 do 40.000 dinara u zavisnosti od staža. Dok službenik s fakultetskom diplomom zarađuje između 55.000 i 60.000 dinara.

Kako se određuju plate u javnom sektoru, šta ulazi u osnovicu i da li se ona usklađuje s troškovima života?

– Do aprila 2012. plate zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava obaveznog socijalnog osiguranja usklađivale su se sa, između ostalog, stopom rasta potrošačkih cena. Dok su se od oktobra 2012. do aprila 2014. plate uvećavane za fiksni procenat, i to u oktobru 2012. i aprilu 2013. dva odsto, a u oktobru 2013. i aprilu 2014. za 0,5 odsto. Posle toga uvedeno je posebno fiskalno pravilo koje nalaže svođenje rashoda za plate na održiv nivo, tako da se teži tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP-u bude do sedam odsto BDP-a, te da se plate mogu povećavati u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP-u biti do sedam odsto, i to najviše dva puta godišnje – objašnjavaju u Ministarstvu finansija.

Međutim, s obzirom na to da su u prethodnom periodu mere sprovedene fiskalne konsolidacije dale bolje rezultate od očekivanih, od 2016. do 2020. plate zaposlenih su se povećavale u skladu s bilansnim mogućnostima budžeta svih nivoa vlasti, odnosno s raspoloživim fiskalnim prostorom, u fiksnim procentima, po sektorima.

– Pojedinačne osnovice za obračun i isplatu plata utvrđuju se zakonom o budžetu Republike Srbije. Takođe, ukazujemo na to da se osnovice za obračun i isplatu zarada zaposlenih u javnim preduzećima utvrđuju kolektivnim ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca – naglašavaju u Ministarstvu finansija.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da su odnosi plata zaposlenih u javnom sektoru uređeni kroz koeficijente koji su propisani zakonom i podzakonskim aktima. Koeficijenti predstavljaju vrednosti poslova koji se obavljaju u istom zvanju, kako bi poslovi iste složenosti bili isto vrednovani. Poslovi koje državni službenici obavljaju na republičkom nivou razlikuju se od poslova koji se obavljaju na lokalnom nivou, te nije moguće porediti plate na državnom i lokalnom nivou.

– Zato svaka lokalna samouprava ima ovlašćenja, shodno konkretnim radnim mestima koje ima i poslovima koje zaposleni obavljaju, da odredi zakonom ograničenu visinu dodatnih koeficijenata (za rad na inspekcijskim poslovima neposrednog nadzora, na poslovima pripreme i izvršenja budžeta, za odgovornost za rukovođenje i dr.), kao i zakonom ograničena dodatna uvećanja koeficijenta za zvanja u zavisnosti od mase sredstava za plate kojom raspolaže. Imajući u vidu tu vrstu autonomije lokalnih samouprava, plate u raznim jedinicima lokalne samouprave ne moraju da budu nužno iste – kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Kada je u pitanju konkretna visina plate za rad na određenim poslovima, ona zavisi od visine osnovice. Osnovica je jedinstvena za sve lokalne samouprave i utvrđuje je vlada, na predlog Ministarstva finansija za svaku budžetsku godinu u skladu s procentualnim rastom osnovice koji predviđa Zakon o budžetskom sistemu. Rast osnovice, pa i plata za sve zaposlene u lokalnim samoupravama bio je pet odsto u 2018, sedam procenata u 2019. i osam u 2019. U državnim organima je rast u 2018. bio pet odsto, osim za službenike u sudovima, carini, poreskoj upravi, MUP, gde je rast bio deset procenata. Dok su u 2019. bila dva uvećanja od sedam i kasnije osam odsto.

Zdravstveni radnici su u aprilu dobili povećanje od 10 odsto, uz povećanje s kraja prošle, odnosno početka ove godine od 15 odsto za medicinske sestre i 10 za lekare. Dok su zaposleni u prosveti prošle godine dobili povećanje od devet odsto.

Prema oceni Fiskalnog saveta, plate u javnom sektoru se utvrđuju na osnovu 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu. Ovo telo je ukazivalo da je uvođenje platnih razreda više puta odlagano od 2013. godine. Prema njihovoj oceni, ako Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potrebno je da napravi dovoljno širok raspon zarada, što trenutno nije slučaj. Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika, dok međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama jedan prema 12 (Crna Gora, Hrvatska, Rumunija i Češka).

Ključan deo reforme sistema zarada, prema mišljenju ovog stručnog tela, jeste to da se osnovica za zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi. Samo tako će se dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da se adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji.

Na neuređenost plata u javnom sektoru više puta je ukazivala Državna revizorska institucija. Čest slučaj je da se zaposlenima isplaćuju veća primanja od propisanih. Prilikom obračuna osnovne zarade povećavani su koeficijenti, cena rada ili nije umanjivana osnovica za propisanu stopu umanjena. U javnim komunalnim preduzećima koja su revizori kontrolisali prošle godine nepravilno je isplaćeno 183 miliona dinara. Kod jedinica lokalne samouprave iznos je 85 miliona dinara.

Izvor: Politika

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments