Produžen rok za dokumentaciju o staroj deviznoj štednji

Društvo Politika Vesti

Građani koji ostvaruju prava na isplatu stare devizne štednje, a nisu uspeli da ispune zakonsku obavezu i pribave potrebnu dokumentaciju do 23. juna, imaće dodatnih šest meseci za pribavljanje dokaza, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

Obrazlažući u Skupštini Srbije Zakona o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivše SFRJ, Mali je izrazio nadu da će do 23. decembra 2019. građani uspeti da pribave dokumenta iz bivših jugoslovenskih republika, kojima će utvrditi pravo na isplatu devizne štednje.

Srbija će prema preliminarnim proračunima, na ime stare devizne štednje morati da isplati oko 130 miliona evra štedišama iz bivših jugoslovenskih republika, izjavio je ministar Siniša Mali u Skupštini Srbije.

„Predložili smo produženja roka za šest meseci u Predlogu zakona o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje, upravo zato što su devizne štediše do odgovarajućih dokumenata najteže dolazile u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BIH)“, objasnio je Mali.

On je u raspravi obrazložio da je u Hrvatskoj tek 20. decembra prošle godine definisana institucija koja izdaje potvrde o deviznoj štednji, dok su u BIH takve potvrde korišćene i za otkup stanova, pa im je potrebno više vremena da utvrde stvarno stanje duga.

Mali je izneo podatke da je od ukupno 9.324 podnete prijave, ubedljivo najviše iz BIH – 5627, iz Srbije – 2003 i Hrvatske – 838 prijava.

Poslanik Stranke moderne Srbije (SMS) Aleksandar Stevanović pozdravio je nameru države da isplati dugove nasleđene iz devedesetih godina, ali je postavio pitanje da li je šest meseci dovoljan rok da devizne štediše prikupe dokumenta iz zemalja koje nemaju, kako kaže, „baš prijateljsku administraciju“.

Kada je reč o Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima koju će Srbija potpisati, to je najsveobuhvatniji raspoloživi instrument za borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza, rekao je u skupštinskoj raspravi poslanik Socijaldemokratske partije (SDPS) Ivan Bauer. On je dodao da ta konvencija stvara mogućnost da se kroz medjunarodnu saradnju unapredi domaće poresko zakonodavstvo.

Poslanik SRS Milorad Mirčić izneo je stav da od Konvencija o poreskim pitanjima korist imaju bogatije zemlje, dok će siromašnije imati samo štetu. On je dodao da Evropska unija neće večno tolerisati nestručnost i tehničku neopremljenost.

„Kad prestanete da budete poslušni i ispunjavate naloge, EU će proglasiti Srbiju crnom rupom kada je reč o kontroli poreza, a onda će strani investitori pobeći“, poručio je Mirčić.

Ideja konvencije nije da Srbija kontroliše kako rade druge zemlje, već da razmenjujemo podatke sa njima i budemo deo razvijenih zemalja, odgovorio je Mali. On je podsetio da je u proteklih 18 meseci Skupština usvojila 12 zakona kako bi se napravio bolji sistem i zbog kojih smo skinuti sa sive liste FATF-a.

Zamenik šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Nedjo Jovanović rekao je da će podržati predloženi zakon ističući da se država na odgovoran način bavi rešavanjem problema štediša o da im omogućava mnogo povoljniji položaj.

U toku rasprave o porezima, bilo je reči i o prodaji Maksija, o uništavanju domaćih banaka posle čega je navodno veliki kapital završio na devičanskim ostrvima, kao i o privatizaciji Srpske fabrike stakla.

Poslanica SRS Nataša Jovanović govorila je i o fondaciji Dragice Nikolić bivše supruge predsednika Srbije Tomislava Nikolića nazivajući je „mafijašicom“ preko koje se „nameštaju poslovi“ pojedinim prijateljskim firmama.

Skupština je raspravu o predloženim zakonima završila u 14 časova, a rad će nastaviti sutra raspravom o Predlogu zakona o trgovini, o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i Predlog zakona o robnim berzama.

Autor:Beta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *