Nijedan radnik u 2018. godini nije otišao u invalidsku penziju zbog profesionalne bolesti, dok se godišnje kod svega petoro-šestoro zaposlenih registruje neko od tih oboljenja, pišu „Novosti“.

Kako navodi list, ovakva statistika bi mogla da ostavi utisak da su uslovi rada u Srbiji besprekorni.   Međutim, istina je da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, dok je procedura dokazivanja da je oboljenje nastalo na radnom mestu komplikovana.

Takođe, većina radnika i ne zna da ona postoji i da mogu na taj način  da ostvare svoja prava.   Ipak, stvari bi trebalo da se bar delimično promene, jer je završen novi pravilnik, a na spisak profesionalnih bolesti, na kojima je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je novih devet, rekao je za „Novosti“ prof. dr Petar Bulat, specijalista medicine rada na Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.   „To je dobro, i usvajanjem novog pravilnika, koji iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim, dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja„, kazao je on.   

U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolseti. 

Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati – poslodavac, zaposleni ili RFZO, navodi list.   

Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrđuje prifesionalno oboljenje – lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucija, kao što su Institut „Dr Dragomir Karajović“ i zavodi u Nišu i Novom Sadu.   

Predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Dragoslav Tomović, kaže za „Novosti“ da su najveći problemi definicija profesionalnog oboljenja, njihova evidencija, to da li će lista profesionalnih bolesti biti otvorena ili zatvorena, kriterijumi verifikacije…

  U našem pravnom sistemu profesionalne bolesti regulisane su kroz zakone o penzijsko-invalidskom i zdravstvenom osiguranju. Pored zakona, oblast profesionalnih bolesti uređuje i Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti iz 2003. godine identičan onom iz 1997, i po njemu naša lista spada u kategoriju zatvorenih, što znači da samo oboljenja koja su na njoj mogu da budu profesionalna.

  „Prema preporukama EU iz 1992. godine, zemlje članice bi trebalo da imaju takozvane otvoreno-zatvorene liste, odnosno da postoji mogućnost da i one dijagnoze koje nisu na listi mogu da budu takve ukoliko postoji jasna veza između oboljenja i profesionalne štetnosti„, naveo je Tomović.   Kako dalje kaže, u pravilniku su sada opšti kriterijumi za utvrđivanje i primera radi, za 10 bolesti su potpuno identični. To je dovelo, kako kaže, do toga da svako ko se bavi utvrđivanjem profesionalnih oboljenja ima svoje interne kriterijume.

Autor: Novosti

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments