Sastanak kriznog štaba trajao dva sata, dr Nestorović poručio: "Na početku smo ozbiljne faze, lek protiv malarije se pokazao odlično" 32612

Sastanak kriznog štaba trajao dva sata, dr Nestorović poručio: „Na početku smo ozbiljne faze, lek protiv malarije se pokazao odlično“

Dr Branimir Nestorović rekao je za TV Prvu da se krzini štab najviše bavio proširenim testiranjem na korona virus u Srbiji.

„Mi smo se sada najviše bavili proširenim testiranjem, to je komplikovana procedura“, kaže on.
Navodi da je cilj 5.000 testova dnevno.
Prema njegovim rečima Sajam će početi sa radom sutra u 14 časova.
„Nalazimo se u trećoj nedelji epidemije, za sada držimo se dobro“, kaže Nestorović.

Sastanak kriznog štaba trajao dva sata, dr Nestorović poručio: "Na početku smo ozbiljne faze, lek protiv malarije se pokazao odlično" 32612
Na pitanje da li su ili ne trudnice zaštićene od koronavirusa on navodi da one i kada jesu zaražene nemaju tegobe.
Većina inficiranih nema skoro nikakve tegobe, to je veliki problem“, dodaje.
Ipak ovo ne treba shaviti olako, nalazimo se na početku ozbiljne faze, smatra on.
„Ako u ponedeljak budemo slični kao sad možemo reći da smo pregurali najgoru fazu“, kaže.
Na pitanje šta se dešava sa ljudima koji su prvo dobili negativan test, a zatim je utvrđeno da su pozitivni na korona virus on navodi nijedan test nije 100% tačan, ali da ipak nemamo nagli skok inficiranih ljudi i da su većina relativno laki bolesnici.
Sastanak kriznog štaba trajao dva sata, dr Nestorović poručio: "Na početku smo ozbiljne faze, lek protiv malarije se pokazao odlično" 32612
Nestorović navodi da sapun ne mora da ubije virus i dodaje:
„Sapun je generalno odličan, neće ubiti virus, ali će ga oslabiti“.

„Ovo je nešto što će promeniti svet, promeniće nam navike, ali i zdravstvene sisteme“, smatra Nestorović.

Prema njegovim rečima, bolji smo od većine zemalja, a među žrtvama virusa imali smo teške bolesnike. Dodaje i da se sa vurusima teško bori, jer se milijarde virusnih čestica stvara velikom brzinom.
Kako navodi – virus najduže živi na plastici i metalu, dok na odeći ostaje do četiri sata.
Većina antivirusnih lekova nije delovala, prema rečima kineskih stručnjaka koji su rekli da sa tim ne treba gubiti vreme. Lek protiv malarije se, sa druge strane, pokazao odlično na početku terapije.

Hlorokin je dovodio do smrtnih slučajeva kod ljudi koji su ga preventivno uzimali“, kaže dr Nestorović.

„Razvući epidemiju“ – sve češće se može iz usta najvećih srpskih stručnjaka čuti da u ovom trenutku nije suština da epidemija korona virus kraće traje, već da prođe na dnevnom nivou bez većeg skoka broja zaraženih. Šta to tačno znači, objasnila je epidemiolog Kisić Tepavčević.

Sastanak kriznog štaba trajao dva sata, dr Nestorović poručio: "Na početku smo ozbiljne faze, lek protiv malarije se pokazao odlično" 32612
U Srbiji prethodnih dana imamo prilično stabilan broj obolelih, iako je juče zabeleženo nešto više zaraženih nego prethodnih dana, kaže zamenica direktora „Batuta“ Darija Kisić Tepavčević. Objašnjava da je zdravstveni sistem krenuo u tzv. ofanzivu, što podrazumeva veći broj testiranih. Upravo zato je, kako kaže, na jučerašnjem preseku registrovan 81 novi slučaj.

– Ljudi govore da je prilično veliki broj pozitivnih osoba u odnosu na broj testiranih, a ja bih da objasnim zašto je to tako: testiraju se one osobe koje zadovoljavaju definiciju slučaja, one osobe koje su „sumnjive“ na postojanje infekcije – kaže Kisić Tepavčević za Pink.

Kako se „bira“ ko će biti testiran, a ko ne?

– Iz mase od nas 7 miliona, mi tražimo osobe sa povećanim rizikom. To su osobe koje su bile u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom, a ako i razvije simptome karakteristične za korona virus, onda osoba zadovoljava sve uslove za testiranje – kaže doktorka.

Kriterijum je još jedan:

– Ukoliko je osoba došla iz inostranstva, takođe je „interesantna“. Nekada smo imali tačno određena područja visoke žarišne transmisije, a sada je to čitav svet. Upravo zato je prvi kriterijum (dolazak u kontakt sa obolelim) presudan za obavljanje testiranja – objašnjava doktorka.

Svi teški akutni respiratorni sindromi i infekcije, kako dodaje, takođe podležu testiranju.

Uspešno praćenje puta epidemije (ko se od koga zarazio, praćenje tragova i sl.) uslov je za epidemiju pod kontrolom.

– Zemlje u kojima smo imali visoke skokove broja zaraženih primer su epidemije koja nije pod kontrolom. Zdravstveni sistem u tim slučajevima više nije mogao da utvrdi ko je kome preneo infekciju, kao ni pojedinačne izvore. Srbija je i dalje na nivou tzv. lokalne transmisije, odnosno da oko potvrđenog slučaja infekcije imamo krugove potencijalnih kontakata koji su se zarazili – objašnjava Kisić Tepavčević.

Zašto se plašimo „krive“ i da li je u Srbiji „razvučena“?

Kada je reč o eksponencijalnoj krivulji u Srbiji, Kisić Tepavčević kaže da se merama i dalje pokušava da se ona „razvuče“. Objasnila je kako ova „krivulja“ funkcioniše i zašto postoji strah od toga da počne da liči na „sveću“.

– Ako uspemo da sprečimo da se bolest ne prenosi dalje, da pređe na novu osetljivu osobu, onda se put krivulje usporava i u nekom momentu potpuno prekida. U slučaju da je veliki broj zaraženih u kratkom vremenskom periodu, krivulja ide nagore, nacrtana liči na sveću, i tada puca i zdravstveni sistem koji ne može da podnese toliko pacijenata odjednom – kaže doktorka.

Poredeći stopu oboljevanja u Srbiji sa stopom u Vuhanu, Južnoj Koreji i Italiji, ona kaže da je naša, na sreću, više slična onima u Vuhanu i Južnoj Koreji, gde je epidemija iskontrolisana i ugašena.

– Rano je i dalje biti optimisitičan, situacija se menja iz sata u sat, ali nam dosadašnji podaci govore da je epidemija u Srbiji i dalje pod kontrolom, da smo razvukli krivulju i da je ključ u našim rukama – kaže doktorka.

Izvor: Novosti

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x