Ove nedelje imamo produžen vikend. Sigurno je puno onih koji ne znaju koliki značaj ima Sretenje u novijoj srpskoj istoriji i zašto se ovaj datum slavi kao državni praznik. Dva veoma važna događaja u obnovi srpske državotvornosti početkom XIX veka su se odigrala 15. februara. U prošlom tekstu „Časa istorije“ smo naučili ponešto o skupu u Orašcu 1804. godine, kojim je započeta Srpska revolucija.

Oba srpska ustanka protiv Turaka se ispravno nazivaju i revolucijom jer nisu predstavljali samo borbu za nacionalno oslobođenje, već i za ukidanje feudalizma. Posle uspeha Drugog ustanka, u Srbiji nije više bilo feudalizma u pravom smislu te reči, ali je zemlja još uvek bila daleko od demokratije.

Knez Miloš Obrenović je uveo diktaturu bez ikakvih ograničenja. Vladao je u duhu svoje omiljene krilatice:

Ja sam gospodar, a tvoje je da slušaš;

Ako hoćeš – hoćeš, a ako nećeš – opet hoćeš!

Dok je svojim lukavstvom otimao malo-pomalo vlast od Turaka, sa velikom surovošću se obračunavao sa svima koji bi ga mogli ugroziti. Brojne nepravde koje je Miloš činio i običnom narodu i viđenijim starešinama dovele su do mnogih buna protiv kneževe samovolje. Sve ove bune je u krvi gušio Toma Vučić Perišić, Miloševa desna ruka.

SRETENJE – DAN DRŽAVNOSTI SRBIJE;  DRUGI DEO, SRETENJSKI USTAV 6067

U januaru 1835. izbila je Miletina buna. Mileti Radojkoviću su se pridružile brojne uticajne ličnosti, među kojima i kneginja Ljubica i Milošev brat Jevrem. Pobunjenici su znali da je najvažnije da pridobiju kneževog ubicu političkih protivnika.

Strah i trepet tadašnje Srbije, Toma Vučić Perišić je posle pregovora napustio svog gospodara i stao na stranu pobunjenika (slično kao što je u predvečerje 5. oktobra DOS pridobio Legiju na svoju stranu).

Miloš je ostao usamljen i nije imao kud, nego da obeća da će ograničiti svoju vlast ustavom.

Konstitucija je izraz kojim se u većini zemalja označava najviši pravni akt. Srbi i danas koriste svoju originalnu reč ustav jer su te 1835. godine ovaj akt doživljavali kao ustavu (branu) vladarevoj samovolji.

Na Sretenje te godine, u Kragujevcu, Ustavotvorna skupština je donela prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji, poznat kao Sretenjski ustav. Tvorac ovog dokumenta je bio Dimitrije Davidović, srpski političar, diplomata, novinar i knežev sekretar.

SRETENJE – DAN DRŽAVNOSTI SRBIJE;  DRUGI DEO, SRETENJSKI USTAV 6067

Po ugledu na francuski i belgijski, Sretenjski ustav je bio jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi i jedan od najnaprednijih tog vremena. U njemu je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavna i izvršna vlast pripadale su knezu i Državnom savetu, a sudska nezavisnim sudovima. Ustavnim odredbama garantovana je jednakost pred zakonom, sloboda kretanja i rada. Potpuno je ukinut feudalizam i začete su prve klice demokratije.

Sve je to bilo lepo zamišljeno. Na žalost, previše lepo. Iako često to ne želimo da priznamo, pa zbog toga plaćamo skupu cenu, velike sile upravljaju nama, malima. Srbija je još uvek bila formalno u sastavu Osmanskog carstva, a Turcima se nimalo nije sviđala ovolika slobodoumnost. Sretenjskom ustavu se protivila i Austrija, koja u tom trenutku ni sama nije imala ustav, a za Rusiju je to bio „francuski rasad u turskoj šumi“. U Evropi koja se oporavljala od Napoleonovih osvajanja svaka ideja Francuske revolucije o jednakosti svih pred zakonom je predstavljala opasnost.

Knez Miloš je jedva dočekao ove spoljne pritiske i ukinuo ustav posle samo dve nedelje. Miloševi suparnici su ubrzo stekli naziv ustavobranitelji jer su uporno branili ukinuti ustav. Svojom borbom protiv kneževe samovlasti utrli su put stvaranju modernih političkih stranaka u Srbiji.

SRETENJE – DAN DRŽAVNOSTI SRBIJE;  DRUGI DEO, SRETENJSKI USTAV 6067

Sretenjski ustav jeste bio kratkog veka, ali je imao veliku ulogu u konačnom ograničavanju Miloševog apsolutizma i uvođenju kakvog-takvog reda u državi i stvaranju državnih institucija po ugledu na razvijene zemlje. Ako se zna da je u to vreme samo jedan posto stanovništva bilo pismeno, da nije bilo državotvorne tradicije, možda je bilo i preoptimistički očekivati da bi takve napredne ideje, kakve je Dimitrije Davidović uneo u Sretenjski ustav, mogle opstati u „u jednoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu“.

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments