Postoje tri scenarija kako će izgledati nastava na univerzitetima ove godine. Prvi je klasična nastava kao što je do sada bila, drugi je tzv. hibridni scenario gde će predavanja biti onlajn organizovana, a praktična nastava u manjim grupama i treći scenario je kompletna onlajn-nastava.

– Ono što možemo da kažemo, ako bi epidemiološka situacija bila kao danas, najverovatniji scenario je hibridni. Onlajn-predavanja i rad sa malim grupama studenata uz maksimalne mere zaštite. To će predstavljati dodatni napor za nastavni kadar, jer će grupe biti znatno manje nego što su do sada bile, udvostručiće se – objašnjava profesor Bulat za RTS.

Dosta studenta se žalilo da su im profesori pred kraj ove godine bili nedovoljno dostupni, da su im slali samo pauer point prezentacije i da nisu bili tu za njihova pitanja. Na pitanje da li studenti imati nekome da se požale, profesor Petar Bulat kaže da su se čula uglavnom negativna iskustva.

– Tokom čitavog perioda vanrednog stanja, govorim o Univerzitetu u Beogradu, imao sam redovne kontakte sa kolegama koji su prodekani za nastavu. Imali smo nedeljno i dvonedeljno sastanke i diskutovali o problemima. Tu se uočava da je 80-90 posto nastave bilo bez problema. Ne možemo da kažemo da nije bilo problema. Bilo je problema, ali ono što je doprlo do javnosti jeste tih 10 posto – naglašava prodekan za nastavu Beogradskog univerziteta.

Prema njegovim rečima, kako bi se pripremili za čitavu situaciju koja nas čeka još 7. jula na Beogradskom univerzitetu organizovan je simpozijum gde su pozvani svi univerziteti u Srbiji da pokažu svoja iskustva i da se vide koji su sve problemi bili i kako ih prevazići.

Brucoši poseban problem

– Poseban problem su brucoši. Oni sada dolaze na fakultet, a u stvari ne dolaze. Dolaze u onlajn-okruženje, nemaju nikakvo iskustvo prethodno sa fakultetom i onlajn-predavanjima. Fakulteti se pripremaju za to da ih nekako uključe u onlajn-nastavu na pravi način i da deca shvate značaj toga – kaže Bulat.

Prorektor za nastavnu na Beogradskom univerzitetu kaže da je kontakt sa studentima ono što će najviše nedostajati i profesorima i studentima. Kada držite onlajn-predavanje nemate interakciju sa studentima i to je ono što nedostaje.

– Studiranje nije samo puko učenje. To je poseban oblik sociološkog razvoja naših budućih intelektualaca – ističe Bulat.

Život u studentskim domovima biće organizovan slično kao u maju. Studenti će se postepeno vraćati, oni koji su zdravi. Za one koji su bolesni organizovan je poseban smeštaj. Uprava studentskog centra se veoma angažovala da situaciju drži pod kontrolom, naglašava dr Bulat.

„Nemam razumevanje za one koji ne nose maske“

– Otkako je krenula epidemija, mi lekari smo se prosto srodili sa maskama i nemam nikakvo razumevanje za one koji je ne nose. Dešava se na dežurstvu da neka od koleginica ne nosi masku i imam običaj da ih poprskam alkoholom za dezinfekciju ruku. Dešava se, ali zaposleni u zdravstvenim ustanovama jako vode računa o nošenju maski – kaže Bulat.

Govoreći o tome šta je najteže za rad u kovid bolnici, ističe da je najveći problem onaj fizički, odnosno rad u skafanderu.

– U ovim toplim izgubi se po par litara tečnosti. Posle relativno kratkog boravka u skafanderu, nema tačke na odeći, koja je ispod skafandera, da nije mokra od znoja – napominje doktor Bulat.

– Ja sam lekar specijalista medicine rada. Nisam baš obučen za rad sa pacijentima u kovid bolnici. U prvom momentu je bilo dosta izazova, međutim, zahvaljujući konsultantu koga imamo sa Infektivne klinike, vrlo brzo smo svi imali problem – dodaje Bulat.

Priznaje da ga je bilo strah, ali ne strah za život, nego da ne napravi neku grešku prema pacijentu jer je edukovan za neku drugu stvar.

Autor: RTS

0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments