„U Crvenoj Armiji je potrebno više hrabrosti za povlačenje

 nego za napredovanje!“

Josif Staljin

 

Danas, 21. decembra, počinje zima. Takođe je i rođendan Josifa Visarionoviča Džugašvilija, poznatijeg kao Staljin.

Prva asocijacija na zimu i Staljina je vrlo jeziva … Zima 1942/43. u Staljingradu…

U leto 1942. godine, nemačka grupa armija Jug je krenula u ofanzivu kroz južnu Rusiju prema planini Kavkaz. Cilj su bila naftonosna polja u Bakuu, Groznom i Majkopu. U prvobitnom planu, prioritet nije bio zauzimanje Staljingrada, već osvajanja prirodnih resursa, bez kojih bi nastavak rata bio nemoguć. Kroz nepregledne ruske stepe, nemačka vojna mašinerija je napredovala bez većih problema. Sovjetski otpor je bio vrlo slab, što je Hitlera navelo da napravi kobnu grešku. Opijen uspehom, Firer je još jednom pokazao da je, ipak, samo kaplar, koji je umislio da je veliki vojskovođa. Kada su mu naftonosna polja Kavkaza bila nadomak ruke, naredio je da se grupa armija Jug podeli na dva dela – jedan će napredovati po prvobitnom planu, a drugi će krenuti na istok, prema Staljingradu. Hteo je odjednom da zauzme oba strateška cilja, ali će ostati i bez jednog i bez drugog.

Smešten na desnoj obali Volge, Staljingrad je bio veliki industrijski centar. Međutim, fabrike tenkova i municije se ne mogu porediti sa važnošću nafte. Svakom racionalnom komadantu bi osvajanje, odnosno odbrana Kavkaza bila prioritet, ali ne i dvojici psihopata, koji su vodili svoje narode u ratu do uništenja.

Ime grada je bilo presudno da su i Staljin i Hitler bili opsednuti njim.

Početkom septembra 1942. godine, započele su ulične borbe. Ginulo se za svaku kuću, sobu, kvadratni metar. Napokon je Crvena Armija pružila žestok otpor agresoru. Nemački blickrig se nije mogao primeniti u uličnim borbama, kao u širokim stepama. Vojnici su, uglavnom, bili na par desetina metara od neprijatelja, što je onemogućivalo podršku artiljerije i avijacije. Staljin je naredio streljanje svakog vojnika koji bi se povukao. Urkos ogromnim gubicima, Nemci su polako napredovali. Sa leve obale Volge stalno su pristizali novi sovjetski vojnici, koji bi u proseku poživeli nekoliko sati.

STALJINGRADSKA BITKA 5166

Naročito krvave borbe su se vodile na Mamajevom Kurganu, brdu sa kog bi se ceo grad mogao držati na nišanu. Ovaj položaj je nekoliko puta promenio stranu, a Sovjeti su u jednom od kontranapada izgubili celu diviziju od 10 000 ljudi u jednom danu.

STALJINGRADSKA BITKA 5166

Veliki doprinos odbrani grada dali su sovjetski snajperisti, od kojih je najpoznatiji Vasili Zajcev, o kome je u Holivudu snimljen film „Neprijatelj pred vratima“.

Posle tri meseca uličnih borbi i velikih žrtava, u novembru su Nemci izbili na Volgu i zauzeli oko 80% grada. Poslednji branioci su se držali u par džepova uz reku, od kojih je najčuveniji onaj u velikoj fabrici traktora. Svoje najbolje vojnike Nemci su gurali u ovu klanicu, dok su bokove severno i južno od grada štitili loše opremljeni nemački saveznici – Rumuni, Mađari, Italijani i hrvatske ustaše.

Sovjeti su to znali, i general Žukov je pokrenuo dve velike ofanzive, 19. novembra severno, i sutradan južno od grada. Očigledan je bio plan da se opkoli nemačka 6. armija u Staljingradu, ali Hitler nije hteo ni da čuje o napuštanju grada. Herman Gering, komadant nemačke avijacije, je obećao da će vazdušnim putem snabdevati opkoljenu armiju, dok ne stignu pojačanja. Svima je bilo jasno da je ovako nešto nemoguće, i da je to samo hvalisanje nadmenog Geringa. Svima osim Hitleru…

STALJINGRADSKA BITKA 5166

Sovjetska klješta su se zatvorila već 23. novembra, opkolivši oko 250 000 nemačkih vojnika i njihovih saveznika. Užas se ponavlja, ali na suprotan način – sada Sovjeti zauzimaju razrušeni grad, kuću po kuću, a Nemci brane bezvredne ruševine. Dosadašnji pakao u Staljingradu dobija svoj mnogo gori nastavak. Do sada su Nemce mučile „samo“ krvave ulične borbe, a sada su tu i zima od oko -30 stepeni, i nestašica svih sredstava – goriva za grejanje, municije, lekova i hrane. U bezizlaznoj situaciji, dolazi i do pojave kanibalizma.

Uzalud je komadant 6. armije, fon Paulus, javljao svom Vrhovnom štabu da je otpor uzaludan. Hitler je insistirao da se vojnici bore do poslednjeg, i da predaja na dolazi u obzir. Vrhunac njegovog cinizma bio je unapređenje fon Paulusa u čin feldmaršala i podsećanje da u toku ovog rata još nijedan nemački oficir tog ranga nije zarobljen.

Uprkos zabrani, fon Paulus je 2. februara 1943. godine potpisao kapitulaciju onog što je ostalo od nekada moćne 6. armije. 91 000 vojnika je zarobljeno, među kojima i čak 22 generala. Oni su odmah poslati u radne logore, gde će većina naći smrt. Tek 1955. godine će se 6 000 preživelih vratiti u Nemačku.

Staljingradska bitka je prekretnica u II svetskom ratu i najkrvavija bitka u istoriji. Više od milion ljudi je poginulo u užasnim uslovima zbog opsesije dvojice ludaka imenom tog grada.

 

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)
0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments