Nakon Vaskršnje poslanice, pitali smo vladiku Ignatija kako fizička distanca utiče na duhovnu bliskost i šta misli o vakcinaciji stanovništva protiv korone:

„Ni jedna bolest ne pogađa tako crkvu, i to baš pravoslavnu crkvu, kao korona. Zapadnom čoveku ne pada teško da bude sam, jer on je navikao da bude sam. On je takva ličnost koja nema komunikacije. Ja sam živeo na zapadu i studirao, znam kako se odvija taj život ali čak je i za njih to problem a posebno za nas koji smo navikli na komunikaciju. Naša pravoslavna crkva nas je naučila da imamo blizak odnos jedni sa drugima. Kada se sretnemo, ljubimo se i grlimo i ne može susret da nam prođe bez toga. Na kraju krajeva, sama crkva je zajednica ljubavi. I mi u crkvi se ljubimo. Postoji segment u Liturgiji gde đakon kaže: „Ljubimo jedni druge da bi jednodušno ispovedali“ i tada su se svi ljubili među sobom, nekada. Danas, ima dosta vernika i samo se sveštenici ljube među sobom što pokazuje prisni odnos. To je sada sve nekako uskraćeno. I to strašno boli. Mi smo pravoslavni i nama strašno smeta to što ne možemo da sednemo, idemo zajedno u restoran, izljubimo se i budemo bliski. To je izraz čežnje čoveka da bude u prisnom zajedništvu sa drugim. Čak i rukovanje. Samo rukovanje je takođe odnos koji potiče iz dubine ljudskog bića, bića zajednice koje na taj način želi da se osvedoči u tu zajednicu. Jedno je kada vam neko kaže da vas voli a drugo je kada vas pomiluje i to je sasvim jedna druga priča. Ova korona je zaista nešto što pogađa pravoslavnu crkvu ali nadamo se, Gospod će dati da to prođe.

I trebamo apelovati da se ljudi vakcinišu. Ne treba se zavaravati. Ja sam ta generacija koja je vazda bila vakcinisana od svakojakih bolesti. Tuberkuloza, male boginje, variola vera. Kada su stigle te velike boginje bio sam srednjoškolac i svi smo se vakcinisali.“ – izjavio je episkop požarevačko-braničevske eparhije dr Ignatije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *