Svakako da će se posle pandemije mnoge stvari promeniti. Jer, već je sada vidljivo da će ubuduće, i kada korona zaraza prođe, u našim životima digitalizacija biti mnogo prisutnija.

Neverovatno je koliko se uobičajane, standardne prakse, koje smo godinama radili fizički, mnogo jednostavnije, lakše i brže obavljaju kompjuterom. Iz sobe.

U aktuelnoj epidemiji ovo su prednosti od nemalog značaja i sa medicinske, bolje kazano epidemiološke tačke gledanja.

Plaćati bezgotovinski

Dok dane provodimo sami u sobama čitajući, uverljivo shvatamo da živimo u digitalnom svetu. Teško je odrediti da li nam internet više pomaže kada kupujemo na daljinu ili kada naručujemo dostavu namirnica.

Biće, ipak, da nam je najkorisniji kada obaveze plaćamo bezgotovinski. O da, od pre nekoliko meseci uveden je QR kod, sad možemo plaćati i bezkontaktno, čak i pijačni pazar.

Nije prošlo ni mesec dana kako je virusna zaraza zahvatila Srbiju, a već smo se sasvim odomaćili u digitalnom svetu. Jednostavno, uz poznavanje digitalizacije sve nam je mnogo lakše.

Naravno, sve to je moglo da se radi već godinama unazad, ali nije bilo naglašene potrebe. Zaraza i iznuđene restrikcije u realnom životu, podstakli su nas da se sve više oslanjamo na internet.

Kada smo uvideli koristi, prihvatili smo ga maskimalno. Sada je i mnoge koji su starije dobi gotovo nemoguće odvojiti od kompjutera.

Razmišljati digitalno

Odlučujuću ulogu odigrala je država. Ne zato što je htela, već stoga što, u uslovima pandemije, nije videla drugačije rešenje za odvijanje škoske nastave do digitalne učionice.

Fukcioniše potaman, u mnogo čemu je bolje nego u tradicionanoj nastavi. Nastavnici se pripremaju za čas, za svaku aktivnost. Svi gledaju predavanja, a javnost je, još jednom se potvrdilo, nezamenjivi kontrolor korektnog ispunjavanja obaveza.

Kako je trebalo reagovati u veoma kratkom vremenu, tehnička realizacija digitalne nastave možda i nije savršena. Već su se javili mladi sa idejema kako da poboljšaju „školu na daljinu“.

Današnja deca od malih nogu žive sa kompjuterom, mobilnim i drugim it-novotarijama, razmišljaju u digitalnim kategorijama, lako nalaze aplikacije koje pomažu, usavršavaju načine digitalnog zadovoljavanja potreba. I kada je nastava u pitanju.

Dron kao paorska alatka

Pored digitalitzacije obrazovanja, deo naše svakodnevice ubrzano postaje i digitalizacija radnog procesa. Rad od kuće postaće mnogo prisutniji nego što je bio do pre samo mesec dana.

Brojni savetnici, arhitekte, analitičari, ljudi koji žive od pisanja, prevodioci, programeri, nemaju previše razloga da svakodnevno idu u kompaniju, gubeći sat i više vremena u saobraćajnim gužvama. Gro obaveza, često i posao u celosti, mogu obaviti iz kuće.

Ako poseduju ozbiljnije sprave it-tehnologije, od kuće će raditi i oni za koje danas ne bismo ni pomislili. Recimo poljoprivrednici. Njima i najtrivijalniji dron obilato pomaže.

Umesto da svaki dan pale traktor kako bi obišli njive i videli stanje useva, sve će moći videti u sobi, na osnovu snimka kamere smeštene na digitalnoj letelici. Ne samo što ne gube na vremenu, već štede i na gorivu, odnosno na upotrebi specifičnog vozila kakav je traktor.

Novac može biti prepreka

Dolazimo i do prve eventualne prepreke masovnoj digitalizaciji. Novac.

Da bi se uključili u proces neophodno je imati odličan kompjuter, dok se „brzi internet“ podrazumeva. Mnogima će, zavisno od profesije, biti potrbna još jedna, dve ili možda i tri sprave iz IT-produkcije.

To košta i svakako bi proces digitalizacije bio brži i potpuniji ako bi država novčano podržavala uključivanje siromašnih. Neophodno, jer neće proći mnogo vremena a onaj ko ne bude u digitalnom fazonu imaće muke da obavi  i osnovne potrebe. Pitanje je kako će opstajavati, a svakako će biti isključen iz društvenog života.

Tu se, međutim, ne završavaju obaveze države. Kao što mladi od prvih dana škole uče o kompjuteru i digitalizaciji, i masovno uključivanje starijih podrazumeva ne baš malo obuke. Što bude organizovanija, biće bolja i efikasnija. Ceo proces bi morala pratiti izdavačka produkcija primerenih nastavnih brošura, u digitalnom i štampanom izdanju.

U svakom slučaju, digitalizacija se odomaćuje i u Srbiji. Ne samo što je prelazak na nov stil rada i života neophodan, već su i koristi brojne. Po društvo i po pojedinca.

Međutim, sve će biti mnogo brže, efikasnije i obuhvatnije ako tekući proces svojim kapacitetima podrži i društvo. Starijima i(li) siromašnijima takva pomoć je neophodna kako ne bi  ostali van svih tokova.

Autor: 021.rs
0 0 vote
Article Rating
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments