Žitni kombajni rade punim kapacitetom. Nakon prve nedelje žetve procene su da će prinosi biti veoma šaroliki i da će se kretati između 3 i 7 tona po hektaru. Prinos pšenice će biti u okviru višegodišnjeg proseka, dakle veći od 4 tone po hektaru. Očekuje se ukupan rod hlebnog žita od oko 2,3 do 2,4 miliona tona. Izvozni kontigent bi mogao biti između 800 hiljada do milion tona.

U Žitouniji, poslovnom udruženju industrijskih mlinova, ocenjuju da je hektolitar vrlo dobar, kreće se izmedju 79 i 81, pšenica je zdrava, fuzarijuma ima tek u tragovima, a trenutna vlaga je 13 ili čak ispod 13 odsto što znači da neće biti sušenja zrna.

Analize na količinu proteina i glutena još nisu pristigle, ali se očekuju solidni rezultati. Najslabiji prinos će biti u severnom Banatu koji je bio i najsušniji, a vrlo dobar, čak odličan u Sremu i Mačvi. Kada je reč o ceni, u “Žitouniji” Udruženju koje okuplja 17 industrijskih mlinova, kažu da je pretpostavki, kao i svake godine, mnogo.

„Licitiranje ide od 22 do 27 dinara. Traži se od države da Robne rezerve kupe određene količine pšenice po 22 dinara za kilogram ne bi li tako povukli cenu pšenice naviše. To se neće desiti jer robne rezerve su mali igrač na tržištu. Šta će konačno uraditi Robne rezerve stvar je države, ona mora da obezbedi novac Robnim rezervama da bi ušle u otkup. Što se tiče ostalih kupaca, za sada, izvoznici ne najavljuju neke kupovine, pre svega mislim na FOB Dunavske luke. Ono što dobijamo kao informaciju iz inostranstva je da se očekuje značajna razlika u ceni između stočne i merkantilne pšenice, kod izvoza FOB Dunavske luke. Prethodne ekonomske godine razlika u ceni između stočne i merkantilne pšenice je bila 4 evra po toni, a sad se očekuje 10 evra po toni, što znači da će proizvodnja merkantilne pšenice biti značajna“, kaže Zdravko šajatović, direktor „Žitounije“ iz Novog Sada.

Kao i uvek, očekuje se da će individualni proizvođači pšenice, sa manjih površina, kojima je potreban prvi ovogodišnji novac, žito prodati odmah, dok će oni veliki, naročito pravna lica čekati za to povoljan trenutak. Tako se ponašaju i mlinovi koji hlebnim žitom prometuju tokom cele godine, što je trend i u razvijenim zapadno evropskim zemljama. Kod svake takve kupovine meri se kvalitet, te se spram njega pšenica i plaća. Kakvo je stanje kod nas kada je reč o razvrstavanju i plaćanju pšenice prema kvalitetnim grupama?

„Nisu se svi osposobili za prijem pšenice po kvalitetnim grupama. Nekima je to jako teško naročito ako ima mnogo prijemnih mesta i ako rade sa nekoliko desetina zadruga. Pitanje je da li su i zadruge osposobljene. Veliki mlin ako treba da za desetak dana primi 50, 60 hiljada tona pšenice teško da može da obavi prave analize kvaliteta, takođe potrebno je više usipnih koševa i aparata za brzo merenje kvaliteta, ali i kompletna organizacija“, kazao je Šajatović.

Očekivanja su da bi se nakon ovogodišnje žetve na inostrano tržište moglo plasirati izmedju 800 hiljada i miliona tona pšenice. Prošle ekonomske godine izvoz je dostigao jedva 400 hilada tona, što se pripisuje lošem kvalitetu, dok je 2018. godine viška bilo 900 hiljada tona. Unazad dve godine pšenica se izvozi u Italiju, a dobili smo i sertifikat za Egipat, koji je najveći svetski uvoznik pšenice. Ipak ne treba zaboraviti ni činjenicu da je od 1. januara do 30. aprila, na zahtev mlinara i konditora, Uredbom odobren bescarinski uvoz kvalitetne pšenice, za koju se, kako kažu u “Žitouniji” zbog visoke cene, kupci nisu preterano otimali.

0 0 vote
Article Rating
Tagged
Prijavljujem se
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments